Kako vesti dana utiču na nas i da li možemo malo da odmorimo od „tragedija“, „horora“ i „užasa“
Online poslovanje Vesti
Vesti dana su poslednjih nekoliko meseci posebno mračne. Svako od nas je dnevno zasut puševima o strašnom sukobu koji može da eskalira u nešto još gore, o klimatskim promenama i generalno užasnim informacijama iz celog sveta. U jednom trenutku to počinje da utiče na čoveka i da ga menja, on, ili ona, počinje da popušta pod pritiskom i da veruje da je sve oko nas zaista loše.
Kako da se borimo protiv toga, i malo odmorimo od „užasa“, „horora“ i „tragedija“? Prvo ćemo videti zašto smo zasuti takvim informacijama, onda kako one utiču na nas, a potom i kako da sprečimo da utiču na naš život.
Vesti dana između oglašivača i našeg mentalnog zdravlja
Novinari potenciraju strašne teme i vesti dana iz prostog razloga zato što one donose klikove, a klikovi se potom pretaču u novac od oglašivača. Samim tim ogromna većina medija je uslovljena da objavljuje priče o tragedijama, ratovima i raznim strašnim događajima, često obogaćeno brutalnim snimcima i fotografijama.
U današnjem, informatičkom dobu, kada smo svi umreženi i svako od nas u džepu nosi telefon koji je jači od nekadašnjih kompjutera, nije potrebno mnogo da takve informacije stignu do nas, pa makar se trudili da to izbegnemo. Vesti dana ne stižu do nas samo putem aplikacija raznih medija, već i putem društvenih mreža, pa čak i prijatelja i članova porodice koji nam prepričavaju takve informacije.
Nije ni čudo da mnogi popuste i zbog crnjaka i strašnih vesti dana počnu da gledaju na svet kroz sive, ili čak crne naočare. To je posebno tačno za one među nama koji su osetljiviji na takve informacije. Svakodnevni baraž crnih vesti može biti i okidač za depresiju, kada čovek ubedi samog sebe da je sve zaista potpuno crno, da se dešavaju samo tragedije i jezivi događaji.
Šta možemo da uradimo kako bismo smanjili uticaj aktuelnih informacija i vesti dana na naš život. Kao prvo – možemo jednostavno ostaviti telefon na miru, da malo odmori od svega – a uz to i mi da predahnemo. Naučnici naglašavaju da sat vremena pred spavanje nikako ne bismo smeli da koristimo naše džepne aparate – pored činjenice da nas stimuliše i čini da nam se ne spava, plavo svetlo koje telefoni emituju direktno utiču na poremećaje sna.
Poremećaji sna dalje vode ka osećaju iznurenosti i „sagorevanja“ na poslu, što takođe može uticati na depresiju i sklonosti ka depresiji.
Naravno, svako od nas mora shvatiti da sama činjenica da smo zasuti negativnim informacijama ne znači da je sve crno oko nas. Danas smo zahvaljujući umrežavanju bliži jedni drugima nego ikada, kako to vole da kažu sociolozi - svet se smanjio. Zato svaka tragedija i crna vest iz bilo kog dela sveta do nas stiže u roku od nekoliko minuta. Kroz celu istoriju su se dešavale strašne stvari, ali informacije o njima nisu stizale do svakoga. Ljudi su živeli sporije, i često bezbrižnije, iako su uslovi života bili mnogo teži nego danas.
Ostavite telefon na miru
Da sumiramo – ostavite telefon, i ako ste u prilici prošetajte se. Sunce čini čuda, i samo dvadesetak minuta šetnje može da razbistri mozak i postavi stvari na svoje mesto. Pozdravite komšiju, pomazite psa, nasmejte se. Naravno, u šetnju idite obavezno bez telefona.
Ali ni šetnja nije lek za sve. Ako osećaj beznađa nastavlja da vas pritiska, obavezno se obratite lekaru ili terapeutu. Reč stručnjaka je uvek poslednja. U svakom slučaju, izolacija od mora informacija kojima smo bombardovani ne može da naškodi.
Komentari
Srodni tekstovi:
