Kako virtuelne igre utiču na naš mozak?
Online poslovanje Igre
Virtuelne igre su postale sastavni deo savremenog načina života - gotovo svako od nas je barem jednom u životu igrao neku igricu na računaru, konzoli ili pametnom telefonu, jer nam one pružaju zabavu i mogućnost bega u digitalni svet.
Međutim, da li ste ikada razmišljali o tome kako te igrice utiču na naš mozak?
Španski neurolog, Marc Palaus, jeste i stoga je prikupio rezultate iz 116 naučnih studija, od kojih su 22 istraživale strukturne promene u mozgu, a ostale su istraživale psihološki aspekat i ponašanje pojedinaca.
Studije su pokazale da igranje video-igrica može značajno promeniti način na koji naš mozak funkcioniše, prima i reprodukuje informacije, te da postoje mnogi pozitivni benefiti.
Pre nego što prikupite sve virtuelne igre na jednom mestu, pročitajte naš blog tekst i otkrijte koji su to benefiti igranja igrica, kao i koja je preporučena dnevna doza.
Benefiti igranja igrica - pospešuju koncentraciju i memoriju
Kada je reč o uticaju virtuelnih igara na naš kognitivni sistem, postoji niz faktora koji mogu imati kako pozitivne, tako i negativne efekte.
Prvo da se osvrnemo na pozitivne aspekte.
Igre mogu poboljšati našu pažnju i koncentraciju. Upravljanje likom i interakcija sa okolinom zahtevaju brze reakcije i fokusiranje na detalje, što stimuliše naš mozak i može unaprediti naše sposobnosti u obavljanju drugih zadataka.
Takođe, virtuelne igre mogu podstaći razvoj kreativnosti i “problem-solving” veština. Mnoge igre zahtevaju od nas da pronađemo rešenja za različite izazove i prepreke koje se javljaju tokom misije.
Ova vrsta mentalne stimulacije može nam pomoći da razvijemo inovativnost i razmišljanje izvan ustaljenih okvira.
Mnoge edukativne igre su dizajnirane tako da kombinuju obrazovne elemente sa zabavom. Ove igre mogu vam pomoći da naučite nove veštine, rešavate probleme ili unapredite svoje znanje iz različitih oblasti poput matematike, stranih jezika, istorije, geografije, fizike, hemije i drugih.
Pored svega toga, igranje igrica može biti odličan način da se opustite i ublažite stres nakon napornog dana. Ulaganje u virtuelni svet i fokusiranje na izazove vaše misija može vam pomoći da privremeno zaboravite na probleme i opustite se.
Naravno, akcenat je na "povremeno".
Negativne strane igranja igrica - problem nestrpljiosti i impulsivnosti
Ipak, kao i kod bilo koje aktivnosti, preterivanje može imati negativne posledice.
Dugotrajno i prekomerno igranje virtuelnih igara može dovesti do negativnih efekata na naš mozak. Na primer, previše vremena provedenog ispred ekrana može dovesti do smanjenja sposobnosti socijalne interakcije i komunikacije u stvarnom svetu.
Igranje igrica može dovesti do razvoja zavisnosti kod nekih ljudi. Osobe koje su sklone zavisnosti mogu postati preokupirane igrom, gubeći interes za druge aktivnosti i socijalne interakcije.
Iako virtuelna realnost može biti odličan koncept, ukoliko se razvije zavisnost kod osobe - to može imati negativan uticaj na svakodnevni život i odnose sa porodicom, prijateljima i poslom.
Osim toga, istraživanja su pokazala da prekomerno igranje igara može dovesti do povećane agresivnosti i impulsivnosti.
Koje sposobnosti razvijamo igranjem igrica?
Kada je reč o formiranju i struktuiranju mozga, virtuelne igre mogu imati značajan uticaj.
Ove igre stimulišu različite delove mozga koji su zaduženi za motoričke sposobnosti, vizuelnu percepciju, pamćenje, planiranje i rešavanje problema.
Na primer, igre koje zahtevaju preciznost pokreta i brze reakcije mogu unaprediti motoričke veštine i koordinaciju.
Igre zasnovane na zagonetkama i logici mogu podstaći dublje razmišljanje, pamćenje i sposobnost apstraktnog razmišljanja.
Koliko dugo bismo trebali da igramo igrice?
Da bismo održali zdravu ravnotežu između igranja igara i drugih aktivnosti, preporučuje se da se pridržavamo određenih smernica. Stručnjaci preporučuju ograničavanje vremena provedenog pred računarom i igranje igara u razumnim granicama.
Preporučuje se da deca mlađa od 2 godine uopšte ne igraju virtuelne igre, dok starijoj deci i odraslima treba ograničiti vreme na 1-2 sata dnevno.
Takođe je važno odabrati igre koje su prilagođene uzrastu i koje imaju edukativne ili korisne elemente. Igranje igara u društvu može biti još bolje, jer podstiče socijalnu interakciju i timski rad.
Kao što se da zaključiti, virtuelne igre mogu imati pozitivne, ali isto tako i negativne efekte na naš mozak.
Umesto da ih demonizujemo ili potpuno izbegavamo, treba da postanemo svesni potencijalnih uticaja i da se pridržavamo zdravih navika. Umerenost i odabir pravih igara mogu nam omogućiti da iskusimo zabavu i korisnost virtuelnog sveta, dok istovremeno čuvamo zdravlje našeg uma.
Nadamo se da vam je ovaj blog tekst bio koristan, koliko i zanimljiv, te da smo uspeli da vam pružimo dovoljno relevantnih podataka kako biste realnije sagledali uticaje virtuelnih igrica na naš mozak - Za još korisnih člankova, pratite naš sajt!
