Savremeni svet i stari zanati - idu li ruku pod ruku?
Vesti
Spisak zanata koji su nekad postojali, a danas su veoma retki ili gotovo izumrli ide u nedogled. Na našim prostorima je pre samo nekoliko decenija postojalo na desetine zanatlija koje su donosile svojim poslovima prehranjivali čitave porodice.
A šta je prouzrokovalo da abadžija, kačar, šuster, tufekdžija, sarač i druge zanatlije za mnoge budu samo reči na papiru, nepoznatog značenja?
U nastavku teksta pročitajte kako se zanati suočavaju sa tehnološkim dostignućima i u kakvoj su poziciji zanatlije danas.
Prilagođavanje tehnološkim dostignućima - značaj interneta za zanatske poslove
Mnoge zanatlije su se sa lakoćom uklopile u savremene tokove i prilagodile okolnostima 21. veka.
Internet je sasvim sigurno jedno od odličnih sredstava u poboljšanju poslovanja i na više načina utiče na zanatlije.
Primera radi, tokom pandemije je omogućio majstorima različitih profila, posebno stolarima, molerima i drugima, da kvalitetni, moderni i najpovoljniji alati bez problema dođu do njihovih radionica. Sve to uslovljava doprinosi jednostavnijem obavljanju zadataka.
Naravno, kupovina alata nije jedina stavka o kojoj zanatlije treba da brinu. Centar njihovog interesovanja svakako treba da bude privlačenje potencijalnih klijenata i novčana zarada.
Kako internet u ovoj situaciji pomaže?
Uz neophodnu dozu edukacije i upoznavanja sa osnovnim pravilima funkcionisanja interneta, online marketinga i društvenih mreža, zanatlije su u mogućnosti da prezentuju svoje usluge online.
Poslovanje uz potporu interneta je jedan od načina za opstanak malih biznisa, ali i najrazličitijih zanata. Samim tim, oni koji su naučilii da ga iskoriste trenutno stoje jako dobro na tržištu rada.
Koji zanati su i dalje akutelni i kako odolovaju izazovima današnjice?
Oni koji su prepoznali mogućnosti interneta i uspeli da iskoriste sve benefite savremenog doba ujedno održavajući posao mogu se smatrati snalažljivima.
Koje zanatlije su uspele da prigrle sve mogućnosti i opstanu na tržištu?
Na prvom mestu se sasvim sigurno nalaze majstori, i možemo reći da će ove zanatlije gotovo uvek imati posla, s obzirom na to da ne postoji mogućnost njihove zamene, a svako želi najbolje za svoj dom, te će uvek biti potražnje za kvalitetnim zanatlijama u ovoj oblasti.
Dovoljan broj majstora na tržištu omogućava im da formiraju cenu rada, kao i da obučavaju novu radnu snagu, te je ovaj posao odlično kotiran, a zanatlije poput molera, vodoinstalatera, električara, klima majstora, bravara su uvek tražene.
Jedini problem na ovom putu mogu biti ponude iz inostranstva, pretežno Evrope, koje nude znatno bolje uslove i veće novčane naknade za obavljanje posla. Ovde je važno istaći ulogu države, koja mora podsticati zanatlije, a posebno mlade koji su voljni da nauče i obavljaju zanatske poslove različitog tipa.
Zaboravljeni zanati - izumiranje zanata u 21. veku
Ako se upustimo u razmišljanje šta je to što je dovelo do izumiranja određenih zanata, doći ćemo do nekoliko odgovora. Pre svega, zanati izumiru usled manje potrebe ljudi za određenim proizvodima. Primera radi, danas je znatno manja potreba za reparacijom obuće, usled hiperprodukcije manje kvalitetnih komada obuće.
Još jedan od razloga za izumiranje zanata je sasvim sigurno neadekvatno snalaženje zanatlija, koji nisu uspeli da se prilagode ogromnim promenama koje su ih zadesile tokom 21. veka.
Takođe, ne smemo zaboraviti da su mnoge zanatlije izgubile svoje poslove, odnosno mušterije usled otvaranja ogromnih fabrika, gde je vreme proizvodnje određene robe znatno kraće, radna snaga jeftinija i proizvodnja dosta jednostavnija.
Stare zanatlije polako odustaju od svojih zanata, te je mladima koji imaju određenu dozu motivacije postalo teško da se informišu i obuče za obavljanje zanatskih poslova.
Poslednjih decenija je na ovaj način izumrlo na desetine zanata, a nekoliko njih poslednjih godina ušli su u žižu javnosti zahvaljujući trudu pojedinaca da ih “održe u životu”.
Jedan od njih je zlatarstvo. Zlatar je zanatlija koji izrađuje ili modifikuje nakit i druge ukrasne predmete od plemenitih metala, a može se reći da je ovaj zanat svojevrsna vrsta umetnosti.
Ključna razlika u odnosu na kujundžije, koje su nekada proizvodili ovakve predmete, je u tome što je ranije sve rađeno ručno, dok se danas ova proizvodnja u velikom procentu obavlja u fabrikama. Iako je cena zlata uglavnom konstantna, veliki broj ljudi ne obraća pažnju da li je predmet od zlata kreiran ručno ili mašinski.
Još jedan kamen spoticanja na putu mladih koji bi da se upuste u zlatarstvo jesu dozvole i licence koje su neophodne za obavljanje ovog zanata. Većinski se zlatarstvo prenosi sa kolena na koleno i deo je porodične tradicije, te male porodične firme nisu u mogućnosti da izađu na kraj sa troškovima koji se nameću.
Ipak, malo entuzijazma i pokretačke energije uspeva da održi nekolicinu juvelira koji se trude da se istaknu na tržištu kreiranjem unikatnog nakita od zlata. Ove juvelirnice su u višem sloju stanovništva pronašle svoje kupce, te na neki način uspevaju da odolevaju izazovima.
Biti zanatlija u savremenom vremenu nije jednostavan zadatak, a potrebno je mnogo truda, volje i prevazilaženja prepreka ne bi li oni koji imaju zanat u rukama opstali na tržištu koje odlikuje masovna proizvodnja.
Ipak, nadamo se da će se zanatski poslovi zadržati i da će savremeni čovek prepoznati značaj kvalitetno obavljenog posla i originalnosti koja je sasvim sigurno lični pečat zanatlija. Isto tako, da bi sve pomenute stavke bile ispunjene, neophodna je podrška države zanatlijama i malim preduzetnicima.
