Srećna nova godina!

Ovaj broj je karakterističan po jednom detalju: nema klasičnog softver segmenta. Razloga za to ima više. Pod jedan, ništa značajno se nije desilo kad je u pitanju softver za desktop operativne sisteme, a da pišemo i opisujemo bilo šta samo da bi smo pisali nije primereno. Pod dva, imali smo puno zanimljivog materijala tako da smo čak i sitan softver sklonili ne bi li mogli da vam sve prikažemo. Očigledan je transfer fokusa sa klasičnih desktop aplikacija na mobilne platforme, bile one pametni telefoni ili tableti ili nešto treće. Ovaj trend nije samo prisutan u sferi aplikacija, već i hardvera.
ASUS je najavio tablet zasnovan na novoj Tegra platformi čija je glavna novost quad-core procesor. Naravno da ima i GPU. I gomilu memorije. Sve ovo do pre samo par godina je bio ideal desktop konfiguracije, a tu pre svega mislimo na poslovne konfiguracije.
Da ne bude da je desktop koncept mrtav u ovom broju smo testirali poveću količinu klasičnih desktop komponenti. Skoro privodimo kraju i test grafičkih karti, tako da u sledećem broju očekujte test grafičkih karti dostupnih samo retkim srećnicima.
Mobilne platforme postaju dominantne tako da se to oseti i po količini materijala u časopisu. A novi talas mobilnih uređaja se tek očekuje.

U vom broju časopisa Digital! uvodimo jednu novinu u obliku QR kodova. Za početak će to biti adrese za aplikacije na Android Marketu.Sve što vama preostaje da uradite jeste da “skenirate” ove kodove vašim pametnim telefonom i dobićete adresu bez potrebe da ukucavata u browser ili tražite po marketu. Na telefonima koji su zasnovani na Android OS-u potrebno je da instalirate dodatnu aplikaciju za prepoznavanje QR kodova, što može da bude i Google Goggles. Procedura je slična i za sve ostale mobilne operativne sisteme, sa tom razlikom što ćete negde morati da napravite fotografiju pa onda da skenirate a negde, kao na Androidu i Goggles, je dovoljno samo da dopustite da kamera fokusira kod i dobićete dodatne informacije.

Ako vam je možda promakla vest, "momci" iz CERN-a su po svemu sudeći pronašli česticu koja se kreće brže od svetlosti, što je kontradiktorno dosadašnjem opšteprihvaćenom shvatanju maksimalne brzine. U isto to vreme, u srbiji (i dalje malom slovom) se teorija relativiteta dokazuje svaki dan. Uzmimo za primer PayPal o kome se dosta priča. Za početak da razjasnimo da uvođenje i početak korišćenja tog servisa u srbiji ništa neće promeniti nabolje. Ideja da će nekoliko hiljada onih koji bi nešto trgovali i plasirali u inostranstvo posredstvom ovog servisa doprineti boljoj ekonomskoj slici zemlje je definitivno jako diskutabilno. Nije naša zemlja tu gde je zbog nedostatka i gušenja trgovine, već zbog gušenja slobodnog preduzetništva i svakakvih oblika sloboda. Prihvatanje srbije kao ravnopravnog člana PayPal porodice znači da je sistem naplate, prometa roba, zaštite prava i svega ostalog što se povezuje sa pojmom "biznisa" stabilan i predvidiv na duže staze. To bi mogao biti signal za strane ulagače da dođu u srbiju u malo većem broju i pokrenu izuzetno posustalu ekonomiju.

Ne, tu se ne računaju krediti, prodaje javnih preduzeća i ostale mutne radnje koje aktuelna "demokratska" vlast sprovodi. O donacijama da ne pričamo. Međutim, jako je interesantno to kako je NBS dala mišljenje da oni ne vide problem da PayPal posluje u srbiji, kada se zna da je to kompanija sa središtem u SAD, pa bi rezidenti srbije posedovanjem novca na njihovom računu (računu u inostranstvu) direktno kršili odredbu od 6. februara 2007. (Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 16 od 9. februara 2007, 36/07, 118/07, 44/09, 64/09) potpisanu od strane tadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića. Staro pravilo, da kad vidite da nešto nije baš jasno ili logično u srbiji treba da se zamislite kome to ide u korist i odmah će vam sve biti jasno, i u ovom slučaju je na snazi. Naravno, pošto je mišljenje NBS merodavno sada je sve OK i čeka se potez PayPal-a, ali i dalje ostaje pitanje ko je do sada sprečavao NBS da da ovakvo mišljenje i u čiju korist?

Posle deset godina izlaženja nekog časopisa, neko bi očekivao da su određene stvari odavno prevaziđene ili da su makar napredovale. U svetu svakako jesu, ali kod nas baš i ne. Te davne 2001. Srbijom je provejavao optimizam započetih demokratskih promena, koji je jednim delom bio "krivac" za nastanak časopisa koji trenutno čitate. Uvodnik se kucao u YUSCII kodnom rasporedu, Radeon grafičke su tek počele da se probijaju, Pentium 4 je bio neprikosnoveni vladar CPU scene dok se Windows XP polako stizao do hard diskova domaćih korisnika. Od tadašnje ekipe Digital!-a skoro niko se više ne nalazi u trenutnoj postavci, ali je "duh" tog prvog broja i dalje prisutan i živ. Pored zdrave osnove i principa da se hardver uzet na testiranje zaista testira, to i dalje na našim prostorima predstavlja raritetnu pojavu kako među tradicionalnim, tako i elektronskim medijima.

Puno smo te davne 2001. očekivali od dolaska stranih firmi, koje jesu došle, videle gde su zašle, shvatile da nemaju nameru da se mlate sa "nama" i prepustile vođenje poslova domaćima. To i ne bi bilo loše da su ti domaći, u većini slučajeva, umesto za svoju ličnu dobrobit, radili za dobrobit dotične kompanije. Naravno, ovo se ne odnosi samo na IT kompanije. Klasičan primer su donacije stranih zemalja, gde građani Srbije potpuno ubeđeno tvrde da je Japan najviše donirao Srbiji. Strašna istina je da je Evropska unija, kojoj svi političari deklarativno streme, mnogo više novca i donacija "ulila" u Srbiju, samo što je malo toga došlo do "običnih građana" posle opšteg grabeža (slučaj Rebrača, recimo, čiji se epilog još uvek čeka). Posle deset godina takvog "poslovanja" zaista nije čudo što niko neće da dolazi kod nas i da otvara i pokreće posao. A ako neko i pokrene, onda je u pitanju visoka stopa profita koja kompenzuje maltretiranje sa "a gde sam tu ja" službenicima u državnoj upravi i sličnim pojavama tako karakterističnim za ove pasivne krajeve. Naravno da se taj profit manifestuje kroz visoke cene proizvoda u Srbiji.

Daleko od toga da neko gaji iluzije da je u Srbiji moglo da bude mnogo bolje posle ovih deset godina s obzirom na okolnosti, ali da smo mogli spremnije da dočekamo drugo "desetljeće" dvadesetprvog veka, mogli smo. Sa efikasnom državnom upravom, sudstvom i zdravim ekonomskim tokovima. Sa ljudima koji znaju znanje i nalaze se na mestima gde to znanje može da bude upotrebljeno za stvaranje "viška vrednosti", tj. profita. E pa, većina takvih je ili otišla, ili će otići u vrlo kratkom vremenskom periodu. I ako sam ranije mogao nešto da im zamerim, sada je to potpuno nemoguće. Da je ipak nekako moguće poslovati u Srbiji, dokaz je i 110 brojeva časopisa Digital! kao i puno mladih i sposobnih koji posluju sa uspehom širom Srbije. Kada će se skupiti dovoljno "kritične mase" da svima nama krene nabolje, zavisi od svakog od nas pojedinačno i načina na koji se ponašamo i "vladamo" svakog dana. Stodeseti broj časopisa Digital! je pred vama i nadamo se da ćete uživati u njemu kao i u prethodnima, dok mi već uveliko radimo na stojedanaestom broju, a o stodvanaestom aktivno razmišljamo.

Najveća svetska softverska kompanija je i ovog meseca bila aktivna i raspoložena za "troškarenje". Skype je postao deo Microsofta za tričavih 8,5 milijardi dolara, dok je za domaći Telekom traženo nešto preko 1,5 milijardi eura. Čisto da steknemo percepciju sopstvene malenkosti. Umesto da tako mali pokušavamo da funkcionišemo efikasnije nego velike države, u srbiji (malim slovom) i dalje treba da prođe 2-3 nedelje da bi se regularno uvezeni proizvod ocarinio. Za to vreme se uvozniku naplaćuje ležarina i još koja taksa, koju će on, naravno, da naplati krajnjem kupcu. Čisto ako nekome još uvek nije jasno zašto su proizvodi kod nas skuplji nego negde u okolini.

Niko ne očekuje promene preko noći ali deset proteklih godina je bilo više nego dovoljno da se obavi reformacija svih državnih struktura. Kao što je to recimo urađeno sa sudstvom, koje reketira poznate kriminalce i to propagira kao veliki uspeh. Očigledno je da nekima odgovara ovakvo stanje "stvari", a dok mladi nikad brže i više ne beže iz ovih "pasivnih krajeva" mi sve više i više počinjemo da ličimo na neke zemlje Južne Amerike ili Severne Azije. Uostalom, sudeći po programu gledanih srpskih televizija, to i jesmo, odavno.

Jako je teško ovih dana, meseci i godina biti pozitivan u srbiji (malim slovom). Od otimačine oko besplatnih sadnica trešnje, preko cenkanja kriminalaca sa organima reda i otvorenog potkupljivanja, preko istih tih organa reda koji se okomljuju na pojedince koji su, koristeći admin/admin ili admin/12345 korisnički nalog i šifru, došli u poziciju da ostave potpis i skrenu pažnju istih tih organa na činjenicu da im sajtovi ne zadovoljavaju ni osnovne sigurnosne protokole, do opšteg cirkusa na svim poljima.

U tom sveopštem nacionalnom ludilu lepo je čuti da sve više i više škola u srbiji, zahvaljujući aktivnostima uprave za Digitalnu agendu, dobija računare u akciji Digitalna škola, a sve to zahvaljujući naporima Jasne Matić i njenog tima. U uslovima opšteg bezumlja potez hvale vredan. Kamo sreće da ih ima više ovih dana.

Biti iskren je lepo, što je verovatno bila ideja vodilja nekome na Megatrend-u kada je kao propagandnu poruku izabrao: "Šta ćeš ovde? Završi Megatrend i pali". Činjenica je da u Srbiji nema baš mnogo perspektive za mlade. Činjenica je da skoro niko ništa ne radi po tom pitanju, a najmanje oni koji bi trebali. Međutim, propagiranje svog "fakulteta" kao odskočne daske za odlazak u inostranstvo je neozbiljno i neodgovorno. Sa druge strane, ovog meseca smo imali prilike da se upoznamo sa pojedinim članovima Demokratske Omladine. Tragičnost priče o omladincima Demokratske stranke oslikava upravo situaciju u društvu iz koga glavom bez obzira mladi i beže. Očigledno je kako se omladinci u DS biraju da govore u ime i ispred DS po rođačkim i "znam-te-znaš-me" principu, jer ako nije tako onda su onih par koje smo videli izabrani po znanju i sposobnostima, a to je, priznaćete, još gora opcija.

Naravno, ovaj mesec je u suštini obeležen katastrofalnim zemljotresom i cunamijem u Japanu. Kao i uvek, Internet zajednica je prva reagovala, i izvršila, kakav-takav, pritisak (kad nije bilo nikog drugog, čak ni onih manekena iz vrha "zemlje") na provajdere da aktiviraju SMS broj za slanje pomoći bez tarifiranja. U vrlo kratkom vremenskom intervalu poslato je preko 160.000 SMS poruka, što jeste lepo, ali u zemlji koja ima preko 4 miliona aktivnih mobilnih korisnika to je ipak slab rezultat.