Žanr: akcija, avantura, SF
Režija: Michael Bay
Scenario: Ehren Kruger
Uloge: Shia LaBeouf, Rosie Huntington-Whiteley i Tyrese Gibson

Priznajem - Transformersi mi se dopadaju. Kao klinac sam obožavao ove igračke. Još uvek se sećam reklama sa kraja osamdesetih i početka devedesetih, u koje sam gledao kao opčinjen – u tom trenutku verovatno bih menjao sve druge igračke za šansu da ja budem klinac iz reklame i igram se sa najnovijim modelima iz Transformers kolekcije. Za crtać me je, s druge strane, baš bilo briga.

Uopšte, veliki roboti koji uništavaju jedni druge i usput sravnjuju sa zemljom stambene blokove su (barem u mom slučaju) uvek garantovali dobru zabavu. Kada sam, pre nekoliko godina, saznao da Majkl Bej snima Transformers serijal, shvatio sam da je to pun pogodak. Ako se neko loži na oružje, vojsku, eksplozije, pucnjavu, specijalne efekte, skupe automobile, slow-motion, i Playboy ženske, onda je to Majkl Bej.

S druge strane, film koji se bazira na bitkama džinovskih robota ima potencijal da bude promašaj epskih razmera, negde u rangu Moćnih rendžera i japanskih filmova o gumenim čudovištima. Na sreću, Bej je od prva dva filma napravio (za njega) uobičajena ostvarenja – ložačka, vešto snimljena akcija, monstruozno skupi efekti i malo šta drugo. Kao neko ko je pogledao skoro sve što je Bej ikada snimio, mogu bez ustezanja da kažem da mu je ovo jedan od najboljih filmova. Ovaj nastavak ima nešto sporiji ritam od prethodna dva, ali kako radnja odmiče, stvari se ubrzavaju i kulminiraju eksplozijom. Finale filma, tačnije poslednjih trideset minuta, sadrži jednu od najluđih akcionih sekvenci koje sam imao priliku da vidim. Bej je uspeo da ugura gomilu robota, marince, navodeće projektile, avijaciju, rušenje zgrada, širenje demokratije i još gomilu stvari u bitku koju gledate bez daha.

Glumačka ekipa je u manje – više istom sastavu (minus drvena Megan Foks, plus bolja ženska, eto vam ga na). Iritantni roditelji glavnog junaka su i dalje tu, ni svi nuklearni projektili ovog sveta neće biti dovoljni da unište tu gamad. Humor (ili pokušaj istog) je još usiljeniji i prizemniji nego u prethodna dva nastavka (što je podvig samo po sebi). Transformers 3 je bučan, šaren, efektima nabijen, letnji guilty – pleasure. Iako sam nabrojao dovoljno razloga da se mrštite već na samu uvodnu špicu, slobodno se opustite – ovaj film ni jednog trenutka ne uzima sebe za ozbiljno, pa ga tako i posmatrajte: kao jedan od retkih letnjih hitova, kojima naslov blockbuster zaista pristaje.