Koji CPU za 60 evra?

U poslednje vreme je za relativno malu svotu novca moguće kupiti veoma dobar procesor. Naravno, misli se na „mid range“ rešenja koja će zadovoljiti većinu prosečnih korisnika. Mi smo se potrudili da uporedimo performanse četiri procesora čija cena ne prelazi 60 eura. Testirali smo ih u igrama, renderingu, arhiviranju, obradi fotografije, a na kraju smo se pozabavili i virtuelizacijom.

Detalji o testiranju

Svi procesori su testirani na nominalnom radnom taktu i korišćena je DDR3-1333 memorija, što nisu svi procesori mogli da iskoriste. Radi se o tome da su AMD procesori bez problema koristili DDR3-1333, jer im integrisani memorijski kontroler omogućava veoma veliki raspon memorijskih množioca. Sa druge strane Intel procesori sa memorijom komuniciraju preko memorijskog kontrolera koji se nalazi u severnom mostu. Ovaj kontroler ima manji raspon memorijskih množilaca tako da od FSB-a zavisi koliki klok memorije je moguće izvući. Pentium E5400 radi na FSB-u od 200MHz (800QPB) i maksimalni efektivni takt memorije bez overklokovanja FSB-a je 800 MHz, dok je sa E6300 situacija malo bolja zbog višeg nominalnog FSB-a od 266MHz (1066QPB) što mu je omogućilo da radi na 1066 MHz. Iako različiti memorijski taktovi utiču na performanse, realno stanje stvari je takvo da, ako kupite brzu memoriju, morate paziti koji procesor ćete odabrati (kada je Intel u pitanju) da biste mogli da iskoristite maksimalni potencijal iste. Sa AMD procesorima situacija je mnogo bolja zbog integrisanog memorijskog kontrolera u sam CPU.

GeForce GTS250 se pobrinuo za 3D akceleraciju, a sa cenom se uklapa u rang procesora. Operativni sistem je 64-bitni Windows 7, jer smatramo da će se sve više ljudi u budućnosti odlučiti za 64-bita jer je RAM memorija sve pristupačnija. Osim standardnih test programa za rendering i arhiviranje, u bateriju testova uvrstili smo i Photoshop test. Koristili smo „DriverHeaven-ov“ set akcija i sliku za testiranje. Igre su testirane sa prilično visokim setovanjima kako bi smo simulirali realno igranje. Residen Evil 5 i World in Conflict su testirani na maksimalnom nivou detalja, dok su u CRYSIS Warhead-u koršišćena GAMER setovanja.

Kako i zašto smo testirali virtuelizaciju?

Virtuelizaciju smo testirali u VirtualBox-u, a kao guest OS smo koristili Ubuntu 9.10 x64. Microsoft uz Windows 7 Ultimate licencu nudi i Virtual XP mod, što je u stvari virtuelna mašina sa Windows-om XP u kojoj možete pokrenuti neku aplikaciju u slučaju da ista ne radi pod 7-icom čak ni u compatibility modu. Naravno da bi ste bili u mogućnosti da koristite ovaj mod potrebno je da vaš procesor podržava virtuelizaciju.
Procesori koje smo testirali su AMD Athlon II X2 245 i X3 435, dok su na Intel strani Pentium Dual Core E5400 i E6300, detalje o njima možete videti u tabeli sa specifikacijama.

„Deathmatch“

Svi procesori su izrađeni u 45 nm proizvodnom procesu, a osim Athlona II X3 435 koji je trojezgarni i troši 95 W, svi ostali su dvojezgarni i troše 65 W. Radni takt svih procesora je veoma sličan i svi se uklapaju u cenu od oko 60 evra. Ako konsultujete tabelu sa rezultatima sve postaje još konfuznije, jer su performanse veoma slične. Naravno, priču o overkloku ćemo ovog  puta zaobići jer ta jednačina obuhvata previše nepoznatih. Recimo, pitanje je da li će vaš primerak Athlon-a II moći da se otključa, kolika je overklok margina AMD-a, odnosno Intel-a, da li imate adekvatnu ploču i memoriju itd.

„Out-of-box“, generalno najbolji izbor je Athlon II X3, jer za konkurentnu cenu nudi tri jezgra, što je definitivno najviše sirove snage. Logično, u aplikacijama koje umeju da se „snađu“ sa većim brojem jezgara jasno je ko je najbolji, dok se u slabije tredovanim aplikacijama vodi velika bitka. Intel procesori su brži u Photoshop testu, jer se većina filtera u ovom programu izvršava na jednom jezgru. U gejming testovima situacija je prilično izjednačena, što znači da će svi ovi procesori omogućiti veoma slično igračko iskustvo. Arhiviranje, rendering i video kompresija su na dvojezgarnim procesorima takođe slični, ali kako ovi programi umeju da uposle sva jezgra „X3“ odskače. Što se virtuelizacije tiče, svi testirani procesori nude slične performanse, ali se i tu malo odvaja pomenuti „X3“ procesor zbog dodatnog jezgra. Ovo znači da u slučaju dodeljivanja jednog jezgra virtuelnom OS-u vi i dalje imate dva jezgra za osnovni OS, dok se sa „dualcima“ ostaje na jednom jezgru dok je pokrenuta virtuelna mašina.

Detaljnom analizom performansi dolazimo do zaključka da Athlon II X3 435 nudi odličan odnos cena/performanse i da zaslužuje Digital! BestBuy nagradu. Naravno, ako vas interesuje isključivo obrada fotografije neki od dva Intel procesora sa testa je bolji izbor, ali mi pričamo o sveukupnim performansama.
Takođe je prednost AMD procesora što bez promene matične ploče i RAM memorije možete preći na najsnažniji AMD-ov AM3 procesor, dok kod Intel-a to nije slučaj jer su trenutno aktuelna tri različita LGA socketa.

Đorđe Kovačević