Ponuda procesora Core i5 serije 600, koji u istom pakovanju sadrže i grafičko jezgro trenutno broji četiri modela. To su 650, 660, 661 i 670, koji su gotovo isti procesori osim što se, na prvom mestu, razlikuju po množiocu. Tako prvi multiplicira osnovnu magistralu od 133 MHz 24 puta, drugi i treći 25, a poslednji 26. “Uljez” u ovom nizu, čija oznaka nije broj deljiv sa deset, razlikuje se i po još jednoj stvari, a to je grafičko jezgro koje radi na čitavih 900 MHz, naspram 733 MHz kod ostalih.

Zbog 45-nanometarske proizvodnje grafičkog čipa, celokupna potrošnja ovog modela je usled veće frekvencije nešto viša i ide do 87 W, naspram 73 W kod ostalih. Ono što ovaj procesor nema u potpunosti, a ostali imaju je podrška za Intelovu virtuelizacionu tehnologiju u hardveru, što ga može diskvalifikovati za pojedine serverske primene, ali za kućne korisnike to ne znači mnogo. 661 i dalje može da pokreće Windows XP mod pod Windowsom 7 jer ima Intel VT-x tehnologiju, ali nema VT-d, što je jedinica koja virtuelnim mašinama omogućava direktno korišćenje periferija (kontroleri, mreža, grafičke kartice) hostujućeg sistema. Sve drugo je potpuno isto, pa je reč o dvojezgarnim modelima sa HyperThreading tehnologijom, zbog koje ih operativni sistem vidi kao četiri jezgra. Svaki model ima po četiri megabajta trećestepene keš memorije koju dele sva jezgra. Ugrađeni memorijski kontroler radi sa DDR3 memorijom na (zvanično) najviše 1333 MHz u dvokanalnom režimu, a procesor može da se napaja na najviše 1,4 V, mada će u podrazumevanom režimu napon fluktuirati zavisno od opterećenja.

Turbo Boost

Novi model 661 radi na osnovnih 133x25=3325 MHz, ali je i ovde prisutna Turbo Boost tehnologija i to u 1/2 formatu. Čitajući od poslednjeg ka prvom broju, to znači da će u slučaju izvršavanja programa koji opterećuje samo jedno jezgro procesor automatski uraditi overklok za dva stepena množioca, odnosno za 266 MHz, i tako dostići veoma dobrih 3,6 GHz, dok će u slučaju da su opterećena oba jezgra, a zagrevanje i potrošnja nisu kritični, procesor uraditi overklok za jedan stepen množioca više, pa će kucati na 3,46 GHz.

Najbrži GMA HD

O grafičkom jezgru smo već govorili. Iako ga je Intel nazvao prosto “Graphics Media Accelerator HD”, verovatno u pokušaju da ga distancira od prethodnih Intel GMA čipova, reč je o unapređenom jezgru X4500. Umesto deset šejderskih jedinica, novi Media HD ima 12 (X3100 ih je imao osam). Hardversko procesiranje vertex šejdera unapređeno je boljom podrškom za clipping i culling, što bi na nivou čipa značilo da se na poligonima ne čini obrada onih tačaka koje se ne vide, i tako ne troši procesorsko vreme, pa se može očekivati blago ubrzanje u igrama. GPU sada podržava OpenGL u verziji 2.1 (naspram 2.0 kod X4500), a od sistemske memorije može da uzme najviše 1,7 GB u slučaju prisustva 4 GB RAM-a. Jezgro podržava istovremeni prikaz na dva DVI izlaza (ili u praksi, DVI i HDMI), što je postalo jako značajno s obzirom na to da mnogi korisnici poseduju monitor sa digitalnim ulazom i HD televizor. Naposletku, kroz HDMI izlaz može se propustiti i digitalni audio u Dolby True HD ili DTS-HD Master Audio formatu, što uz podršku za DXVA akcelerisano dekodiranje videa visoke definicije zaokružuje ovo jezgro kao potpuno multimedijalno u modernom smislu.

Procesor smo isprobali na ploči ASUS P7H57D-V EVO, o kojoj možete čitati u ovom broju u našem uporednom testu novih ploča. Što se tiče overkloka, uspeli smo da dobacimo do potpuno stabilnih 4,35 GHz uz podizanje napona na oko 1,34 V, što je sasvim dobar rezultat. Povećanje frekvencije od oko 30 odsto donelo je oko 17 procenata brže pakovanje u 7-Zipu, 25 procenata brže enkodovanje pomoću x264 kodeka i 20 odsto kraći rendering u Blenderu, što je sasvim korektno skaliranje s obzirom na to da je već reč o visokim frekvencijama. Grafičko jezgro je neka druga priča, pa nam ni 166 MHz viša frekvencija ne dozvoljava da zaboravimo o kojoj se klasi grafike radi. Ovo nije čip za igranje, već za neobaveznu 3D primenu i akcelerisano dekodiranje video-materijala visoke definicije, a taj posao će ispuniti baš onako kako treba.

661 ili 660?

Neko bi možda očekivao da je model 661 skuplji od Core i5 660 koji radi na istoj frekvenciji, ali situacija je obrnuta. Čak je i Intel svestan da veći takt grafičkog jezgra nije nešto što je preterano bitno, ali odsustvo kompletne hardverske virtuelizacije jeste, pa je 661 malo jeftiniji, taman toliko da privuče kućne korisnike. Stoga je njima ovaj model i namenjen, dok bi onima koji imaju dodira sa ozbiljnijim poslom ipak preporučili neznatno skuplji 660, jer se u budućnosti može desiti da im pomenute funkcije zatrebaju.

Ivan Todorović