Serija A sa većom rezolucijom

Canon PowerShot A3100 je predstavljen zajedno sa modelom A3000 i jedina razlika se odnosila na rezoluciju senzora koja kod modela A3100 iznosi 12 megapiksela, u odnosu na deset megapiksela koliko ima PowerShot A3000. Da li je tih dodatnih dva megapiksela prednost? U startu smo bili malo skeptični, jer je veličina senzora identična, pa smo očekivali malo više šuma na senzoru veće rezolucije. Kako se aparat Canon PowerShot A3100 pokazao pročitajte u sledećim redovima.

Plastika sa malo metala

Kvalitet izrade je u skladu sa cenovnom kategorijom. Plastika solidnog kvaliteta u kombinaciji sa metalnim delom oko ekrana zadovoljiće izradom manje iskusnog korisnika kojem je ovaj model i namenjen. Dizajnerski, aparat je dopadljiv, jednostavnog izgleda i zaobljenih linija. Proizvodi se u nekoliko različitih boja kućišta pa će korisnik moći da odabere boju po svom ukusu. Na testu smo imali plavi model. Objektiv je uokviren prstenom srebrne boje koji daje elegantniju notu već privlačnom dizajnu. Blic je smešten iznad objektiva u desnom uglu, pa pri fotografisanju treba obratiti pažnju da ga slučajno ne zaklonite prstom. Aparat ne leži najsjajnije u ruci jer nema izražen rukohvat, niti ima gumirani deo kućišta, pa preporučujemo pridržavanje i sa drugom rukom.

Prvo što ćete zapaziti je neobičan položaj točkića za izbor modova, koji se nalazi sa krajnje leve strane (gledano ka objektivu). Pored njega je taster – okidač, a dalje u nizu je taster za uključivanje. Autoru teksta ovakav raspored nije smetao pri korišćenju, mada nam se nekoliko puta dogodilo da slučajno umesto okidača pritisnemo taster za uključivanje/isključivanje. Nakon nekog vremena, ruka se navikne, pa je u daljem korišćenju taj problem izostao. Zadnjim delom dominira ekran dijagonale 2,7", rezolucije 230.000 piksela, koji kvalitetom i dimenzijama odgovara klasi uređaja. Na jakom dnevnom svetlu prikaz na ekranu nije dobro vidljiv. Optičko tražilo nije prisutno. Pored ekrana se nalaze kursorski multifunkcijski tasteri, a zgodan dodatak je i taster za brzo uključivanje ili isključivanje opcije za detekciju lica u kadru. Sa bočne strane se nalaze USB i AV konektor, a odozdo ležište za memorijsku karticu i litijum-jonsku bateriju, odmah do navoja za stativ.

Bez HD videa

Senzor je CCD rezolucije 12,1 megapiksela, veličine 1/2,3". Integrisan je DIGIC III procesor iako se već uveliko koristi DIGIC IV. Objektiv je raspona 35-140 mm (4x optički zum), što ne pruža dovoljnu širinu za fotografisanje pejzaža, niti omogućava da sa manje razdaljine stane nekoliko osoba u kadar. Maksimalni otvor blende iznosi od f/2.7 do f/5.6, dok je raspon dužine ekspozicije od 1/1600 do 15 sekundi. ISO vrednost možete postaviti na automatsku (AUTO) ili postaviti na vrednost u rasponu od ISO 80 do ISO 1600. Aparat poseduje spot, evaluative i center weighted merenje svetla, a tu su i pojedinačni i kontinualni fokus. Integrisan je i mod za fotografisanje pejzaža, što će pojedini korisnici umeti da cene. Nažalost, izbor fokusnog polja nije podržan. Takođe, ne postoji potpuno ručni mod gde možete podešavati otvor blende i ekspoziciju. Ta funkcija je trenutno rezervisana za Canon aparate iz SX serije. Kontinualno (rafalno) okidanje je brzine od svega 0,8 fps pa ne očekujemo da će ga iko i koristiti. Makro fokus je moguć sa najmanje razdaljine od tri centimetra. Blic nije velike jačine i može da osvetli scenu do razdaljine od dva metra. Nažalost, ne podržava snimanje video-klipova u HD rezoluciji, već je maksimalna rezolucija snimka 640 x 480 piksela.

Zlatna sredina

Kada govorimo o performansama, celokupni utisak je da je aparat prosečan u svakom pogledu i da se ni sa čim posebno ne izdvaja. Brzina fokusiranja je solidna, u skladu sa klasom. Vreme potrebno da aparat uđe u mod za pregled slika traje oko tri sekunde, što pomalo smeta. Da je integrisan DIGIC IV procesor, aparat bi u svakom slučaju bio brži. Kvalitet fotografije je u skladu sa Canon renomeom, izražajnih boja i dosta dobre oštrine. Kada bi aparat posedovao mogućnost izbora fokusnog polja, daleko bi bilo jednostavnije dobiti fokus na željenom delu kadra. Ovako morate više puta pritisnuti okidač do pola sve dok aparat ne fokusira gde vi želite. Naravno, pošto poseduje opciju detekcije lica u kadru, ovaj problem je izražen samo ako ne fotografišete osobe. Šum je očekivano izraženiji nego što bismo želeli, najviše zbog visoke rezolucije senzora malih dimenzija. Zaista ne znamo da li će ijedan korisnik ovog aparata imati potrebu za rezolucijom većom od osam do deset megapiksela, jer retko ko izrađuje fotografije velikog formata koji pruža rezolucija veća od deset megapiksela.

Makro mod radi dobro, mada smo očekivali mogućnost fotografisanja sa razdaljine od jedan centimetar. Blic je dovoljan za fotografisanje osoba u manjim prostorijama. Sve na udaljenosti veće od dva-tri metra blic ne može dovoljno da osvetli. Integrisana litijum jonska baterija je plus, a na našem testu je omogućila autonomiju od oko 220 fotografija (kombinovano sa i bez blica) i snimanje oko pet do deset minuta video-klipova.

U iščekivanju sledeće serije

Sa tačke gledišta korisnika kojem je ovaj model i namenjen, aparatu se ne može uputiti nijedna značajna zamerka. Voleli bismo da ima ekran veće rezolucije i noviji procesor za obradu fotografija, ali tada bi verovatno pripadao višoj klasi. Predstavlja logičan nastavak A2000 serije i očekivani korak u povećanju rezolucije. Nadamo se da će se sledeća serija A4000 više okrenuti poboljšanju kvaliteta korišćenja, nego integrisanju senzora još veće rezolucije. Do tada, ukoliko niste već nabavili digitalni fotoaparat, a potreban vam je jednostavan model koji pravi dosta dobre fotografije, Canon PowerShot A3100 svakako nije loš izbor.