GPU

Na sredini ćete primetiti da se jedan čip izdvaja od ostalih svojom veličinom i izgledom, a u pitanju je GPU - grafički procesor (Graphics Processing Unit). Kada pominjemo razna kodna imena G92, G80, GT200b, RV770, Cypress, Hemlock itd., mislimo upravo na ovaj čip. Naravno, različiti modeli GPU-ova se prilično vizuelno razlikuju, ali se uvek jasno ističu. GPU je centar grafičke karte. U njemu se nalazi sve ono o čemu toliko pričamo tokom recenzija. Stream procesori, teksturne i ROP jedinice, implementirane video-mogućnosti i razni „enginei“ upakovani su među stotine i milione tranzistora koji se nalaze u ovim čipovima. Pogađate da su, s obzirom na njihovu složenost i (uglavnom) visoke taktove, upravo oni najveći „krivci“ za velika zagrevanja i potrebu za masivnim rashladnim sistemima.

Memorija

Oko grafičkog procesora se obično nalazi pravilno raspoređena „svita“ memorijskih čipova. U našem slučaju GTS250 modela, oni su raspoređeni u četiri para od po dva čipa. Ukupno osam čipova na odvojenim memorijskim magistralama od 32 bita, koje se koriste kao standardna konfiguracija (32-bitni čipovi su standard), jasno daju računicu da je grafička karta 256-bitna. Ovo se može gotovo uvek primeniti, osim u slučaju kada se memorijski čipovi nalaze sa obe strane PCB-a, jer tada dva čipa dele 32-bitnu magistralu. To znači da bi osam čipova, po četiri sa svake strane PCB-a, činilo 128-bitni memorijski podsistem grafičke karte. Takođe, bitno je i to da li je memorija SDR (što je malo verovatno, prim. aut.) (G)DDR(1-4) ili GDDR5. U poslednjem slučaju se magistrala efektivno duplira, jer GDDR5 ostvaruje duplo veći I/O protok u odnosu na prethodne generacije memorija. Što se GDDR4 tiče, reč je o standardu koji je vrlo brzo zapostavljen. ATI ga je implementirao u nekoliko svojih modela grafičkih karti, dok ga je Nvidia potpuno preskočila. GDDR4 je svojevremeno ponudio nešto niže temperature, potrebne napone, kao i taktove, ali zbog “raspuštenih” latencija i strukture čipa, dobici po pitanju performansi gotovo i da nisu bili vredni pomena.

Naponska sekcija

Naponska sekcija je veoma bitan deo grafičke karte, jer se bavi “peglanjem” dolaznog i isporučivanjem stabilnog napona, u čemu učestvuju naponski regulatori, čiji broj zavisi od potreba grafičke karte. Kondenzatori su takođe prisutni kao i otpornici čiji broj govori o tome koliko faza filtracije napona imaju GPU i memorija. U slučaju našeg GTS250, trostepena filtracija napona je obezbeđena za GPU i jedna za memoriju. Svi kondenzatori su oklopljeni, što u teoriji znači njihov duži vek trajanja, kao i veću otpornost na temperaturu. Što su elementi naponske sekcije kvalitetniji i bolje zaštićeni od visokih temperatura, manja je šansa da karta strada od dugotrajnog overkloka ili povećanih napona, bilo na GPU-u ili memoriji. Naravno, overklok potencijal diktira sam GPU koji može biti dobar primerak ili ne, a isto važi i za memoriju, dok kvalitetna naponska sekcija samo doprinosi većoj stabilnosti, posebno na duže staze.

Naponski konektori

Konektori mogu i ne moraju biti prisutni, a obično se nalaze na ivicama PCB-a. U zavisnosti od potreba grafičke karte, ukoliko potrošnja prelazi 75 W kod PCI-Express, odnosno 150 W kod PCI-Express 2.0 modela, proizvođač će dodati molex konektore. Iako postoji nekoliko tipova, najčešći je upravo onaj koji vidite na slici, a u pitanju je šestopinski molex konektor. Pored njega postoji mogućnost da se nađe i 4-pinski, ali su ovi slučajevi sve ređi, jer je on bio najviše zastupljen na AGP modelima. Po potrebi, najčešće kod modela više klase koji su „gladni struje“, naletećete na više od jednog konektora, a tada je vrlo verovatno da ćete sresti i 8-pinski, koji je gotovo isključivo rezervisan za perjanice ponude, jer su one i najzahtevnije po pitanju snage koja im je potrebna od napajanja.

PCI-Express i SLI/CrossFire

Ono što je označeno pod brojem 5 odnosi se na komunikaciju grafičke karte sa magistralom matične ploče, kao i na međusobnu komunikaciju sa drugom grafičkom kartom. Na dnu se nalazi PCI-Express konektor koji ide u odgovarajući slot na matičnoj ploči. Trenutno postoje tri standarda od kojih je jedan gotovo izumro. To se odnosi na AGP, koji opstaje kod „tvrdoglavih“ korisnika, dok je PCI-Express (2.0) standard. Razlike između PCI-Express i novije i trenutno standardne 2.0 verzije vizuelno nema, već se ona svodi na mogućnost dvostruko većeg protoka po „liniji“ u odnosu na „staru“ verziju. Takođe povećana je i maksimalna snaga koju može da isporuči, pa je tako dosadašnjih 75 W zamenjeno sa 150 W. Sa gornje strane PCB-a ćete naći, u našem slučaju, dva mala konektora koja su namenjena međusobnoj konekciji dve ili više grafičkih karti u SLI modu. Kod ATI-ja se sistem sa više grafičkih karti naziva CrossFire i svaka od tehnologija ima svoje načine rada, ali komunikacija putem kablića preko konektora koji se nalaze uvek na istom mestu, odnosno na gornjoj ivici PCB-a, karakteristična je za oba proizvođača. Ovo nije obavezna mogućnost svakog modela, već varira od karte do karte i može se smatrati dodatnom. Mali izuzetak važi za ATI, čiji modeli nisu uvek u obavezi da komuniciraju putem CrossFire mostova.

Nadamo se da ste nakon ovog teksta dobili daleko bolju predstavu o tome šta se sve nalazi na grafičkoj kartici. Naravno, različiti modeli su drugačijeg izgleda, kao i konfiguracije elemenata, ali je suština da je mnogo toga zajedničkog na njima, pa ćete lako prepoznati karakteristične stvari poput GPU-a, memorije, vrste naponskih konektora i slično.