Monitori na sve strane

Imali smo na testovima konfiguracije sa jednim monitorom ili, najčešće, bez monitora uopšte. Ovoga puta nam je na test stigla konfiguracija sa čak tri monitora, a pritom nije reč o računaru čija je prvenstvena namena CAD ili dizajn, već o rasnoj igračkoj mašini koja koristi AMD-ovu tehnologiju Eyefinity.

U Xigmatek kućište spakovane su komponente impresivnog kvaliteta. Kako se vidi iz specifikacija, u ovoj mašini praktično ne postoji „usko grlo“. Generalno, u stanju neaktivnosti i slabog opterećenja, mašina je toliko tiha da se može bez problema ostaviti da radi celu noć, a da ne remeti san vlasnika, što je parametar koji u poslednje vreme vrednujemo jako visoko. I izbor optičkog drajva je prilično interesantan, jer je reč o CD/DVD snimaču kombinovanom sa Blu-ray čitačem, što trenutno nema preveliku upotrebnu vrednost, ali se za koju godinu može pokazati korisnim.

Windows 7, koji je korišćen na ovom računaru, pušta sliku na dva ekrana dok se sistem ne podigne i ne aktivira drajver grafičke karte, što se podrazumeva. On potom u saradnji sa AMD-ovim softverom Hydravision izbacuje sliku na sve ekrane i formira virtuelni „monitor“ (u našem slučaju, trostruke širine ili visine). Za potrebe testiranja koristili smo najnovije drajvere 10.6, ali treba napomenuti da se Hydravision ne dobija u Catalyst paketu koji se skida sa sajta, već ga sa istog sajta treba preuzeti odvojeno.

Uz konfiguraciju se dobijaju tri HP-ova monitora solidnog kvaliteta. Kažemo „solidnog“, pošto bi njihove ivice mogle biti i nešto tanje, kako bi manje smetale formiranju kontinualne slike, a boje i osvetljenje nisu automatski kalibrisani na najprijatnije vrednosti. Na veličinu i rezoluciju nemamo zamerki, pošto bi ovaj računar, ma koliko snažan bio, teško uspeo da se izbori sa trostrukom 1680 x 1050 ili većom površinom piksela. Monitori poseduju sve potrebne ulaze, moguće je podešavati visinu panela zavisno od potrebe i visine radnog stola, a jedini manji problem koji smo uočili bio je jedva primetno „mreškanje“ slike u bržim scenama, za šta krivicu najverovatnije snose kablovi koji su bili povezani na isti produžni priključak. U svakom slučaju, ništa alarmantno što bi pokvarilo ugođaj.

Pre više godina, najveći broj igara bio je ograničen na manji broj predefinisanih rezolucija, najčešće odnosa stranica 4:3, karakterističnog za katodne monitore (uz eventualni izlet u rezoluciju od 1280 x 1024 tačaka, koja ima odnos stranica 5:4). Kada su widescreen monitori počeli da dobijaju na popularnosti, autori igara su odustali od ove loše prakse i počeli sa omogućavanjem svih rezolucija koje Windows i drajver za monitor i grafičku kartu dopuštaju. U tom slučaju, vidno polje u igrama sa pogledom iz prvog ili trećeg lica proračunava se na osnovu odnosa širine i visine ekrana, umesto korišćenjem nepromenjivog vidnog polja izračunatog za odnos stranica 4:3. Baš na ovo su računali i u AMD-u, pa bez obzira na to što je širina virtuelnog ekrana u Eyefinity režimu drastično veća od visine, dobar broj igara nema nikakvih problema sa prikazivanjem 3D scena bez deformacije slike.

Zbog toga smo prilikom testiranja imali minimalan broj problema, makar u odnosu na ono što smo očekivali. 3DMark Vantage je jedan od programa „stare škole“ koji ima nekoliko svojih rezolucija i ne dozvoljava ništa drugo, tako da smo ga ovog puta morali preskočiti. Naleteli smo na, uslovno rečeno, problem u igri Resident Evil 5, koja tehnički podržava bilo koju rezoluciju, ali umesto da sliku raširi sa leve i desne strane kako bi se povećalo vidno polje, ona originalnu scenu raširi na punu širinu ekrana, a onda „odseče“ sliku sa gornje i donje strane. U prevodu, u ovoj igri Eyefinity nije bio naročito koristan jer je isečen HUD u igri koji prikazuje „zdravlje“, količinu municije i slično. Na sličan problem smo naleteli i u Batmanu, ali samo u fly-by benchmark režimu, dok su se tokom samog igranja kamera i vidno polje ponašali baš kako treba.