AMD već uveliko promoviše svoj novi koncept Fusion, koji između ostalog podrazumeva sjedinjavanje sistemskog i grafičkog procesora, ali ovog puta na istoj silicijumskoj pločici. Ovaj pristup značajno je drugačiji od onoga što konkurencija trenutno nudi, a mi smo kontaktirali inženjere iz AMD-a koji su nam objasnili kako su zamislili ceo ovaj sistem i koje su to bitne inovacije koje on donosi.

Digital!: Kako se tačno zove novi čip? Llano, ako se ne varamo?

AMD: Tako je, Llano, sa dva “L” na početku. To je kodno ime za naš prvi APU (Accelerated Processing Unit), što je zapravo opis našeg prvog proizvoda koji integriše CPU i GPU na jedinstvenoj silicijumskoj pločici. Prvi APU imaće četiri jezgra. Ovde govorimo o novoj eri procesorskih performansi, a odgovor je istovremeno jednostavan i složen. Ako pogledamo istorijat procesorskih arhitektura, videćemo da je u vreme jednojezgarnih procesora rast performansi bio direktno vezan za povećanje frekvencija. Vremenom je ovo postajalo sve manje i manje efektivno, pošto je i potrošnja struje postajala sve veća a procesori su se približili granici frekvencija koje je bilo moguće ostvariti sa postojećim poluprovodnicima. Onda je započela era višejezgarnih procesora koja još uvek traje, a koja i sada predstavlja AMD-ovu  centralnu strategiju u razvoju procesora. Ipak, ni ona nije savršena za narasle potrebe aplikacija koje su sve zahtevnije. Čak i strogo poslovni programi sve više koriste grafički podsistem računara. To bi bio neki simplifikovani pogled odozgo na osnovu koga smo odlučili koji ćemo pravac uzeti sa Llanom i razvojem APU-a, a to je pravac koji uvodi još veću paralelizaciju u procesiranja podataka koja ne obuhvata isključivo tradicionalne procesorske poslove. Ovakva paralelizacija omogućava programerima da tu arhitekturu koriste za mnogo širi spektar primena.

D!: A šta je sa potrošnjom energije? Kako smo mogli videti sa promotivnih slajdova, potrošnja iznosi 2,5 i 25 W, što je prilično velika razlika između stanja minimalne i maksimalne disipacije u poređenju sa procesorima koji su danas u upotrebi.

AMD: Na prvom mestu, 32-nanometarska tehnologija omogućava energetsku efikasnost koja sama po sebi prilično spušta potrošnju, a kako se ovde radi o dizajnu fokusiranom na prenosivost i takav tip uređaja, koncentrisali smo se na projektovanje čipa za rad na niskim naponima. Ovakvi naponi su najznačajniji u pogledu unapređenja performansi po utrošenom vatu. Druga stvar je što se ovde radi o potrošnji procesorskih jezgara, a ne celokupnog APU-a. Takođe, polje upotrebe APU-a je izuzetno široko, tako da je primarno obezbediti kratka vremena odziva, dobro korisničko iskustvo za sve potrebe i dugo trajanje baterije kod prenosnih uređaja.

D!: Svesni ste da je Intel već predstavio CPU i GPU na istom procesorskom podnožju, i pritom spakovao dva različita proizvodna procesa u isto pakovanje. Objasnite nam koje su razlike između vašeg i njihovog pristupa.

AMD: Ono što mi ovde radimo veoma se razlikuje od Intelovog pristupa. Samim tim što su počeli sa razvojem Larabee-a (čija prva verzija nije ugledala svetlost dana, prim. aut.) pokazuje da slede i potvrđuju naš put. Ipak, ono što Intel trenutno nudi je odvojeni GPU slabih performansi spakovan u isto pakovanje sa procesorom. Ono što mi radimo je razvoj grafičke tehnologije koja je u potpunosti u skladu sa industrijskim trendovima, i njena puna integracija sa sistemskim procesorom. Naše rešenje deli isti memorijski podsistem i integrisanu magistralu, što je značajna prednost u odnosu na slabo grafičko jezgro upakovano u istu kutiju sa procesorom.

D!: Kada spominjete grafiku u skladu sa industrijskim trendovima koja se koristi u Llano-u, da li pod time mislite na korišćenje iste Stream tehnologije koja se sada koristi u DirectX 11 karticama, ili ćete pokušati neki drugačiji pristup?

AMD: Pa, u svakom slučaju se radi o DirectX 11-kompatibilnom GPU-u, i to je samo po sebi značajna razlika, ali sada ne možemo ući u specifičnosti razlike našeg rešenja i Intelovog IGP-a. Reći ćemo samo da se radi o potpuno kompatibilnom DirectX 11 akceleratoru koji se prilično razlikuje od onoga što je integrisano u procesore Core i3 i i5.

D!: Vratimo se strujnom menadžmentu. Koja je najveća prednost Llano čipa po tom pitanju?

AMD: Jasno vam je da toliki nivo integracije koji obuhvata četiri procesorska jezgra i napredni grafički podsistem, i to sve u mobilnom formatu, zahteva veoma napredan strujni menadžment. Jedan od načina uređivanja potrošnje ovako paralelizovanog sistema je mogućnost „zatvaranja“ dovoda svih jedinica koje u datom trenutku ne učestvuju u izvršavanju aktivnog posla. Ono što smo mi uradili je na neki način korišćenje nekih mogućnosti jedinstvenih za naš proizvodni proces, SOI (Silicon On Insulator), čime smo omogućili efikasni „power gating“ na ovim x86 jezgrima. Stoga, ako aktivni proces zahteva jedan, dva ili tri jezgra, umesto sva četiri, ona koja nisu opterećena troše zanemarljivu količinu struje. Cilj ovakvog pristupa je da se obezbede najbolje moguće performanse po utrošenom vatu snage za što širi broj primena.

D!: Kada govorite o SOI tehnologiji, a istovremeno i o 32-nanometarskoj tehnologiji koja podrazumeva imerzionu litografiju, koje su tačno prednosti korišćenja ove dve tehnologije istovremeno u ovoj proizvodnoj veličini?

AMD: Prednost SOI-ja koji radi u sinergiji sa našim power gatingom je što nema spojnih tačaka naponskih dovoda. Umesto zatvaranja mase, u bulk tehnologiji potrebno je zatvarati napajanje. Ali ako možemo jednostavno da zatvorimo masu i izbegnemo dodirne tačke sa ostatkom tranzistora, onda izbegavamo parazitne kapacitivnosti i samim tim sistem je efikasniji.