Intervju sa Slobodanom Đinovićem, generalnim direktorom Greenhouse Telecommunications holdinga

Povoda za ovaj intervju bilo je nekoliko. Greenhouse Telecommunications holding je krajem prošle godine izvršio akviziciju kompanije SezamPro, a nekoliko meseci ranije i kompanija Neobee i MediaWorks, čime je postao najveći alternativni provajder u Srbiji. Takođe, najavljeno je vrlo skoro pokretanje komercijalne upotrebe bežične fiksne telefonije na teritoriji naše države.

D!: Možete li naše čitaoce da upoznate sa holdingom Greenhouse Telecommunications? Ko su vlasnici, kako holding funkcioniše, jesu li kupljene kompanije preuzete u potpunosti ili je u pitanju samo većinski deo u vlasništvu holdinga?

S.Đ.: Greenhouse Telecommunications holding je praktično investiciona grupa SPV Holland. Nastao je kao rezultat investicija koje su napravili Evropska banka za razvoj, Augustas razvojni fond i privatni investitori. Osnovna ideja je bila da se kupe i objedine alternativni operatori na srpskom tržištu i da tako postanemo najveća konkurencija nacionalnom operatoru na području ISP usluga. Želeli smo da pronađemo operatore koji imaju svoje specifičnosti i koji mogu zajednički, kroz neko spajanje da postanu jedna dobra diversifikovana priča u smislu tržišta i tehnologija koje koriste i servisa koje nude. Zašto je ta investicija došla baš ovde i u ovo vreme? Zato što je Srbija u ovom trenutku u etapi u kojoj su zemlje iz istočne Evrope koje su sada u Evropskoj uniji bile pre sedam ili osam godina, a upravo u tom momentu je u njima počela konsolidacija. Priča je već viđena u tom smislu da kreće liberalizacija tržišta i znali smo da je sada pravi momenat da se ostvari investicija koja može sa jedne strane da objedini dosta segmentirano tržište, a sa druge strane da pomogne rast i razvoj koji ovi ISP-ovi verovatno ne bi mogli sami da iznesu. Greenhouse Telecommunications operiše potpuno unutar Srbije. Celokupan menadžment je ovde, a bitno je da cela ova situacija nije okončana. Mi idemo dalje i želimo da izađemo u region. U ovom momentu pregovaramo sa nekoliko država u regionu u vezi sa licencama koje nas interesuju. Negde je to CDMA, negde Wimax, negde neke druge licence za optička rešenja, tako da je naša ideja da postanemo regionalni operator i da objedinimo tržišta bivše Jugoslavije, jer se na našim prostorima najveći saobraćaj obavlja upravo na tim destinacijama.

D!: Kakva je vlasnička struktura u vezi sa firmama koje su preuzete?

S.Đ.: Firme koje su preuzete su u potpunom vlasništvu Greenhouse Telecommunicationsa. Na krovnom nivou imamo grupu investitora i imamo vlasnika. Investitori mogu svoja ulaganja da konvertuju u nekakve šerove. Veoma je bitno da imamo jednog institucionalnog investitora IBRD (International Bank for Reconstruction and Development, prim. aut.), sa učešćem od preko 30 odsto. IBRD veoma retko prelazi granicu od 20 procenata, pa smo sa te strane veoma zadovoljni. Od strane svih investitora imamo veliko razumevanje i mogu da se pohvalim da su nam dali dobre i pragmatične savete kada su u pitanju bili naši predlozi kuda da idemo i šta da radimo, koje licence da tražimo.

Ja očekujem da ćemo u narednom periodu imati još jedan vid dokapitalizacije. Upravo u ovom momentu pričamo o tome zato što ako želite da na populaciji od nekih 20 miliona korisnika (region bivše Jugoslavije) narastete do nekih 200 i nešto miliona evra obrta, potrebna je startna investicija od 80 do 100 miliona evra. Mi imamo biznis plan koji govori da nam je potrebno oko 46 miliona evra investicija u naredne dve godine, uključujući i ono što smo do sada uradili, ali mislim da će se taj fond značajno proširiti sa našim izlaskom izvan granica Srbije i Crne Gore.

D!: Šta se dešava sa firmama koje su preuzete? Da li će biti promena u njima? Da li se teži ka nekoj zajedničkoj kompaniji ili će SezamPro, Neobee i MediaWorks ostati zasebni segmenti koji će se samo nadopunjavati?

S.Đ.: Kod svih firmi koje su ušle u holding veoma je bitno da je celokupna struktura menadžmenta i svih zaposlenih praktično ostala tu gde jeste. Mi smo kroz akviziciju posebno vodili računa da bivši vlasnici i visoki menadžment budu dovoljno motivisani da ostanu i nastave da rade ono što su i do sada radili veoma dobro. Oni imaju opcije koje se tiču same vlasničke strukture holdinga, što je po meni veoma bitno. Trenutno tražimo rešenje kojim ćemo objediniti ove tri firme, ali i kreirati brend pod kojim ćemo nastupati dalje na tržištu, a tu pre svega mislimo na fiksnu telefoniju koju ćemo početi da radimo uskoro. U nekom svom suštinskom pravnom smislu, ovi entiteti će nastaviti da postoje kao što postoje i danas, i to iz više razloga. Pre svega, ti različiti entiteti nose različite licence i dozvole. Na primer, MediaWorks ima licence za Wimax i CDMA, i zbog toga ne sme da prestane da postoji. U operativnom smislu te tri firme se integrišu do potpune interoperativnosti tako da one funkcionišu kao jedna firma. Što se tiče brendova tih pojedinačnih firmi, upravo se nalazimo usred istraživanja da saznamo šta tržište kaže, šta naši korisnici prepoznaju kao nešto što ima određenu vrednost. Jedan od razloga zbog kog su ove firme kupljene su i njihovi brendovi. Pre svega, tu je SezamPro kao jedan od najstarijih IT brendova, Neobee kao jedan od najprepoznatljivijih IT brendova u Vojvodini, dok je MediaWorks u 99 odsto slučajeva bio orijentisan ka korporativnim korisnicima, gde su veći značaj imale neke druge stvari. U tom celom paketu MediaWorks je došao sa nekom svojom strukturom, Sezam je došao sa ogromnom penetracijom u rezidencijalnom delu tržišta, a Neobee je došao sa veoma jakim prisustvom u Vojvodini.

D!: Pomenuli ste CDMA fiksnu telefoniju. Da li možete našim čitaocima da objasnite šta to u stvari znači?

S.Đ.: CDMA je u suštini bežični sistem. Inženjeri telekomunikacija bi rekli „point to multipoint“ sistem. On funkcioniše na 400-450 MHz i, u principu, arhitektura sistema izgleda kao da je u pitanju klasična mobilna telefonija. Razlika u odnosu na mobilnu telefoniju je što CDMA, zbog niže frekvencije, ima znatno bolje pokrivanje i što će se kroz taj sistem nuditi usluga fiksne telefonije. To znači da će korisnici moći da se služe fiksnim telefonskim aparatima i imaće klasičnu geografsku numeraciju. Već danas mogu da kažem da je naša numeracija za Beograd 011/41 pa onda još četiri broja. Nećemo imati prefiks kao što ih imaju mobilni operatori. CDMA je tehnologija koja je nastala kroz vojnu upotrebu, a danas sve više ima civilnu primenu. Mi i nećemo raditi onaj klasičan CDMA model, već IVDO. To je u suštini najnoviji sistem baziran u potpunosti na IP tehnologiji i on osim fiksne telefonije predstavlja i veoma dobru bazu za pružanje usluga mobilnog pristupa Internetu. Stariji model, nazovimo ga analogni CDMA, imao je brzine do 128 Kb/s, što je skoro na nivou dialupa, a sa IVDO-om uz najnoviju reviziju softvera možemo po jednom kanalu da puštamo brzinu od oko 6 Mb/s. U ovom trenutku mi smo jedini operator u regionu koji postavlja od nule mrežu na IVDO standardu, pa ćemo videti kako će sve to da funkcioniše. Imamo velika očekivanja kada su u pitanju potencijalni korisnici koji su imali velike zahteve po pitanju fiksne telefonije, kako u urbanim tako i u ruralnim delovima i smatram da će, da kažem kroz simulaciju 3G usluga i fiksne telefonije, korisnici biti veoma zadovoljni.

D!: Kada se očekuje komercijalni start ove usluge?

S.Đ.: Mi smo u ovom trenutku samo nekoliko nedelja daleko od početka. Prošli smo test fazu i inspekciju RATEL-a, koji je bio obavezan da u roku od šest meseci od izdavanja licence dođe i proveri kako to funkcioniše. Mi smo bili u obavezi da demonstriramo da možemo da ostvarujemo veze sa drugim mrežama i da smo u stanju da obradimo sve korisničke zahteve u smislu biling sistema. Taj test smo prošli i dobili smo potvrdu nivoa standarda kvaliteta koji smo prikazali. Sada nas ništa više ne sprečava da krenemo u komercijalnu uslugu, osim potpuno postavljanje mreže i završetak pripreme marketinške kampanje. Potpisali smo i interkonekcione ugovore sa drugim operatorima i postavili smo bazne stanice.

D!: Kakva će biti cenovna politika? Da li će cene impulsa biti više ili niže od postojećih?

S.Đ.: Mislim da mi nećemo pričati o kategoriji impulsa. Ne mogu da kažem tačno jer se time bave moje kolege, ali u suštini se nećemo baviti tradicionalnim načinom obračunavanja putem impulsa koji je dosta komplikovan i nejasan za korisnike, a vrlo efikasan sistem obračuna i naplate za operatore. Mislim da ćemo se mi, pre svega, orijentisati ka korisničkim grupama koje ćemo identifikovati prema nekim zajedničkim odlikama. Moraćemo da obratimo malo više pažnje na ruralne oblasti, a pokušaćemo da se približimo i korisnicima koji nemaju zahteve za konstantnim potrebama za povezivanjem. Napravićemo usluge koje se zasnivaju na nekim planovima, možda prepaid sistemima. Ali, pre svega, naše usluge telefonije ćemo spajati sa nekim drugim uslugama, prvenstveno broadbanda. Pokušaćemo da pronađemo pakete koji će korisnicima biti interesantni, a kao posledica konkurencije to će se odraziti i na cene.