D!: Kakva će oprema biti potrebna za to? Da li će moći da se koriste postojeći fiksni telefoni, hoće li morati da se kupi ili iznajmljuje neka specijalna oprema?

S.Đ.: Mi pravimo takav sistem koji će omogućiti korisnicima da koriste postojeće telefonske aparate. Naravno, ako će koristiti Internet, biće im potreban modem koji će moći da dobiju kod nas ili da ga kupe u prodavnicama širom Srbije, a za korišćenje fiksne telefonije biće im potreban i ruter, koji će biti preinstaliran i koji će oni praktično samo da povežu sa svojim telefonom. Ideja je da ne uslovljavamo naše korisnike da troše dodatna sredstva na nove uređaje koji će im omogućiti vezu. Za naprednije korisnike koji budu želeli naprednije servise imamo na raspolaganju širok dijapazon uređaja.

D!: Ministarstvo za telekomunikacije i RATEL su danas objavili da je Telenor dobio licencu i da je to drugi operator fiksne telefonije u Srbiji. Isto tako znamo da CDMA jeste fiksna telefonija. Možete li da prokomentarišete tu objavu jer je po onome što ste rekli MediaWorks nosilac druge licence?

S.Đ.: Ako smo mi u junu 2009. godine dobili licencu za fiksnu telefoniju i ako je do tada Telekom bio jedini fiksni operator, sasvim je jasno da smo mi drugi fiksni operator. U ovom trenutku država je pokušala da odradi marketinški deo priče za operatora koji može da postavlja svoju sopstvenu kablovsku infrastrukturu da bi na taj način došao do krajnjeg korisnika. Time su oni pokušali da privuku pažnju zainteresovanih operatora da se prijave na tender. Mislim da se tu brka usluga sa infrastrukturom. Ako pričamo o uslugama fiksne telefonije, mi smo definitivno drugi operator, uostalom, za vrlo kratko vreme počinjemo i da radimo. A ako pričamo o kablovskoj infrastrukturi, Telenor je drugi operator u državi.

D!: Da li će to što je Telenor dobio licencu poremetiti vaše planove, ili ste takvu mogućnost već predvideli u svojim planovima?

S.Đ.: Ako sagledate situaciju u nekim državama u regionu koje su sa liberalizacijom prednjačile u odnosu na nas, one su došle u situaciju da su prvi novi fiksni operatori plaćali licence po cenama sličnim cenama koje je Telenor platio ovde. Onda je vrlo brzo liberalizacija dovela do toga da se danas licenca može dobiti za nekoliko hiljada evra. Mi sada čekamo novi zakon o telekomunikacijama koji treba da bude donesen do sredine ove godine. Predlog zakona definiše pitanja fiksne telefonije i on kaže da se potpuno liberalizuju sva pitanja u vezi sa telekomunikacionim tržištima, osim u delu fiksne telefonije i to do 31. decembra 2011. godine. Očekivali smo da će ta liberalizacija ići još brže, da ćemo imati više konkurenata na tržištu već ove i sledeće godine. Lakše nam je da funkcionišemo u sistemu gde ima ne samo jedan već dva konkurenta. Pošto moramo da se dogovaramo i oko interkonekcionih ugovora, lakše nam je da pričamo kad ima još nekog osim državnog operatora.

D!: Po pitanju Interneta, da li se mogu očekivati neke nove usluge, recimo tripple-play. Teoretski Greenhouse Telecommunications poseduje zaokruženu ponudu - Sezam uskoro kreće sa IP televizijom, MediaWorks nudi fiksnu telefoniju, Sezam i Neobee su veliki Internet provajderi, a nude i  VoIP telefoniju. Sve tehnologije su tu, ali su diversifikovane po različitim firmama. Da li će te tehnologije moći da se objedine pod jednom uslugom?

S.Đ.: Već danas, ako uđete u bilo koju od ovih firmi, možete da kupite usluge bilo koje od ove tri firme, objedinjeno ili pojedinačno. Što se tiče samog tripple-playa, radićemo na tome da ostvarimo ovu uslugu, možda čak i u saradnji sa nekim mobilnim operatorom i quaddro-play uslugu, ali najbitnije je da uspemo da prodamo korisnicima ono što im zaista treba. Kada budemo pustili uslugu IPTV, pustićemo je na taj način da svaki korisnik može da je koristi onako kako on želi. Pokušaćemo da obrazujemo naše korisnike da sami uvide potrebu za nekom uslugom.

D!: MediaWorks ima licencu za Wimax. Može li se očekivati i prelazak na LTE tehnologiju pošto je u svetu Wimax tehnologija koja zamire?

S.Đ.: Priča oko LTE-a je veoma interesantna. Wimax, barem što se MediaWorksa tiče, postoji od 2003. godine. Mi imamo fiksnu Wimax mrežu, koja postoji na nivou Beograda, i do sada smo izuzetno zadovoljni. Tehnologija se pokazala veoma efikasnom. Imali smo samo jedan mali, ali suštinski problem. To je nemogućnost da se razvijamo dalje. Dobili smo dozvole, kako se i danas tumače, za radio-stanice na Wimax frekvencijama i kad smo tražili licence da se proširimo, tu smo bili zakočeni, jer je to Telekom još 2005. ili 2006. godine video kao glavnu pretnju i sve su uradili da nas spletom nekih zakonskih tumačenja zaustave da se dalje razvijamo. U svetskim okvirima ste u pravu. Wimax nije doživeo ono što je trebalo da doživi. Pre svega, mislim na ono što ljudi zovu mobilni Wimax. Mobilni i fiksni Wimax ne postoje. Razlika između mobilnog i fiksnog Wimaxa je u tome da kod mobilnog možete da se šetate gradom i da vaš signal preuzima jedna bazna stanica od druge i da vi kao korisnik ne primetite razliku i ne vidite prekid saobraćaja. Motiv našeg postavljanja Wimax tehnologije bili su poslovni, korporativni korisnici. Njima nije bio uslov da ova tehnologija bude mobilna. Problem sa Wimaxom je što zbog nedostatka standardizacije mnogi uređaji nisu hteli da rade jedni sa drugima. Ja i dalje mislim da je Wimax odlična tehnologija, ali kao suplement nekim drugim tehnologijama. Mi našu CDMA mrežu gradimo tako da automatski možemo da ponudimo i neke Wimax usluge. Što se tiče LTE, to je standard koji će se, po mojoj proceni, razvijati na svim mogućim broadband tehnologijama. Siguran sam da će LTE funkcionisati i na 3,5 GHz opsegu i na CDMA standardu i da je cilj svih mobilnih operatora LTE. Šta to u stvari podrazumeva? Da naši korisnici imaju dovoljnu brzinu protoka, dovoljan kapacitet da možemo u nekom mobilnom režimu da im ponudimo sve one usluge iz tripple-play asortimana. Veoma je bitno da oni operatori koji tek sada kreću sa izgradnjom mreže imaju u vidu LTE, a mi to sada radimo.

D!: Kakve su vaše procene, koliko će nabrojane tehnologije koje nudite imati penetraciju na tržištu. Pretpostavljamo da su te procene bile i osnov zbog koga ste ušli u ceo ovaj posao?

S.Đ.: Hajde da to kažemo na osnovu nekih tuđih iskustava. Tamo gde ste u početnoj fazi liberalizacije izašli iz faze gde je postojao dominantan operator koji je imao monopol i koji je imao 100 odsto udela na tržištu, u početnih nekoliko godina nakon liberalizacije taj odnos je bio 80 i nešto odsto prema ostatku, za bivšeg monopolistu. Mi smo naš biznis plan prilagodili tome da se pojavimo na tržištu u onim segmentima gde ljudi traže uslugu koju ne mogu da dobiju, gde korisnici traže kvalitetniju uslugu i gde traže uslugu prilagođenu njihovim potrebama. Mislim da ćemo ostvariti neke ciljeve u nivou koji sam vam malopre rekao i to je ono što želimo da vidimo u narednih nekoliko godina.

D!: Hvala vam na odvojenom vremenu i iscrpnim odgovorima u ime čitalaca Digitala!