D!: Možete li ukratko da nam predstavite IBM Power Systems seriju?
B.D.: Power Systems je najlakše opisati kao sistem na koji nije moguće instalirati Windows. Reč je o 100 odsto IBM proizvodu. Procesor je najnoviji proizvod dvadesetogodišnjeg razvoja. Prethodne generacije nosile su oznake RS/6000, ali je 2001. godine uvedena sadašnja nomenklatura. Još jedna interesantna činjenica vezana za Power System - to je jedini server koji se koristi u svemiru, Mars Rover je u sebi poneo Power procesore, pa smo time stekli 100 odsto tržišnog udela na Marsu.
D!: Pričamo o novoj generaciji IBM Power System servera. Koliko često se pojavljuju nove generacije?
B.D.: Danas IBM tržištu nudi sedmu generaciju Power procesora i sistema baziranih na njima. Po već dobro poznatoj strategiji, IBM izbacuje novu generaciju hardvera svake tri godine, dok u međuvremenu vrši manje nadogradnje sistema. Svakih 18 meseci se pojavljuje Technology Refresh - novi modeli postojeće serije, koji donose povećanja u brzini, ali ne i novu arhitekturu. P7 je čak izašao na tržište nešto pre roka, a do danas IBM nije nijednom zakasnio u svojim planovima za izlazak na tržište, što govori o kvalitetu i pouzdanosti proizvodnje i razvoja.
D!: Koje su karakteristike nove generacije Power 7 procesora?
B.D.: Novi procesor je veliki korak za IBM. Integriše osam jezgara u jednom čip pakovanju, što je četiri puta više u odnosu na prethodnu generaciju. Svako jezgro može da izvršava četiri zadatka, tj. threada, pretvarajući svaki čip u virtuelni procesor sa 32 jezgra. (Poređenja radi, Intel Xeon, serverski procesor, tipično poseduje četiri jezgra sa po dva threada, prim. aut.). Prvi put je L3 memorija u samom procesoru, i prvi put je korišćena eDRAM memorija, ukupno 32MB, deljeno između jezgara. Potrošnja električne energije je drastično smanjena, što prati IBM-ov trend energetske efikasnosti i Smart Planet strategiju. Procesor u sebi ima 1,2 milijarde tranzistora, zahvaljujući novim tehnologijama. Da je rađen u arhitekturi prethodne generacije, imao bi 2,7 milijardi tranzistora. Takođe sa sedmom generacijom Power procesora prešli smo i na DDR3 memoriju.
D!: Power System RISC arhitektura nije namenjena samo serverima. Gde se još koriste ovi procesori, sem na Marsu?
B.D.: Sam procesor, tj njegova arhitektura i derivati iz nje, koriste se u mnogim drugim uređajima. Sony Playstation 3 koristi Cell BBE procesor baziran na Power arhitekturi, naravno, uz određene modifikacije kako bi bolje odgovorio zahtevima multimedijalne konzole. Nintedo i Microsoft takođe ga koriste u svojim konzolama za igre. Doskoro je najbrži superkompjuter na svetu bio je baziran na Cell procesorima, ali je u pripremi novi sistem baziran na P7 generaciji - BlueWaters superkompjuter, koji će imati 200.000 jezgara, i cenom od nešto više od 208 miliona dolara.
D!: Koji operativni sistemi pokreću Power 7 sisteme?
B.D.: AIX, koji je IBM-ov UNIX sistem i po nekim istraživanjima najstabilniji serverski operativni sistem, ako izuzmemo mainframe operativne sisteme. Linux u SuSE i Red Hat enterprise varijantama sa kernelom optimizovanim za Power arhitekturu. IBM-ova tehnologija virtuelizacije Power VM, konkretno deo zvan Lx86, omogućava izvršavanje x86 aplikacija pisanih za Linux bez prekompajliranja istih za Power arhitekturu. Još jedan sistem po kom je IBM bio poznat u svetu servera - AS400, danas nosi oznaku IBM i, takođe koristi IBM Power sisteme.