Google operativni sistem u najavi

Već neko vreme se na Internetu šuška o Google operativnom sistemu. Govorilo se da će Google i na tom polju napasti Microsoft, da pored OS-a za telefone želi da pronađe svoje mesto na desktop i laptop računarima. Nešto kasnije stvari su se malo iskristalisale. Pojavile su se informacije da će ovaj OS biti namenjen za instalaciju na netbook računarima, što se na kraju pokazalo kao tačno. Završetak Chrome OS-a je planiran za drugu polovinu 2010. godine, ali je 19. novembra Google pustio u javnost izvorni kod trenutnog stadijuma razvoja ovog OS-a. Mnogi korisnici su to iskoristili i već sada mogu da se na Internetu nađu različiti image fajlovi sa kompajliranim OS-om.

Šta je Chrome OS?

Ma kako ovo pitanje zvučalo čudno, zaista ima smisla postaviti ga. Chrome OS je, kao što smo već rekli, operativni sistem koji je prvenstveno namenjen za korišćenje na netbook računarima. Njegova namera nije da se takmiči ni sa Windows ni sa Linux operativnim sistemima, mada se zasniva na Linux kernelu. Potpuno je usmeren ka Webu i možemo slobodno reći da je reč o cloud operativnom sistemu. Google sa ovim OS-om igra na kartu brzine podizanja sistema i jednostavnosti, potpune nezavisnosti od mesta gde se nalazite jer se svi podaci čuvaju negde „u oblaku“, i minimalizma u korisničkom interfejsu, koji se zasniva na Chrome browseru. U stvari, ako se malo bolje pogleda, Chrome OS je samo malo „pojačan“ butabilni Chrome Browser. Google planira da ovaj OS podjednako dobro radi i na x86 i na ARM procesorima, a interesantno je da je ovaj proizvođač neće ohrabrivati programere da pišu softver za njega. Zamisao Chrome OS-a je da on pokreće Web aplikacije koje mogu da se pokrenu u bilo kom standardnom Web browseru. Kako su predstavnici Googlea jednom prilikom izjavili, tri osnova ovog OS-a biće brzina, jednostavnost i sigurnost.

Kako se koristi?

Nakon pokretanja računara, sačekaće vas, kako je neko duhovito na Internetu primetio, plavi ekran koji možda nije BSOD (Blue Screen Of Dead), ali može da vam se tako učini zbog jedne druge sitnice. Naime, ovde se od vas traži da unesete korisničko ime i šifru. To ne bi bio problem da ste negde tokom instalacije imali priliku da unesete ove podatke, što nije bio slučaj. Na sreću, nećete se naći u „nebranom grožđu“, jer je ovde potrebno uneti podatke za vaš Gmail nalog. Ako ga nemate, ovo je pravi trenutak da ga otvorite. Vratite se u Windows i završite tu proceduru, pa ponovo pokrenite Chrome OS. U suštini, logovanje sa Google nalogom je, kada se malo razmisli, sasvim logično jer osnovu sistema čini pristup Google online aplikacijama.

Umesto Interfejsa na kakve ste navikli prilikom korišćenja Windows ili Linux operativnih sistema, ovde će vas odmah sačekati Google Chrome. U gornjem levom uglu primetićete Chrome logo iza kojeg se „krije“ nekoliko aplikacija. Odatle možete da pristupite Googleu i drugim popularnim online servisima kao što su pomenuti Gmail, Yahoo Mail, Hotmail, Calendar, Google Docs, YouTube, Picasa Web... U verziji koju smo probali bilo je dostupno ukupno 19 servisa, mada se može očekivati njihovo stalno povećanje, ili zamena sve do pojavljivanja finalne verzije OS-a. Svaki od ovih servisa se otvara u novom tabu, a koliko smo primetili sasvim dobro funkcioniše i prikazivanje Web stranica.

U gornjem desnom uglu videćete tri pravougaonika (u nedostatku zvaničnog naziva zvaćemo ih ikonicama), koji se nalaze na istom mestu kao i ikonice za minimizovanje, maksimizovanje i gašenje prozora u Windowsu. Funkcija ovih ikonica je ipak bitno drugačija. Ako krenemo sleva nadesno, prva ikonica otvara padajući meni sa informacijama o statusu baterije (ipak je ovaj OS namenjen prvenstveno prenosnim računarima), druga ikonica otvara meni sa podacima vezanim za bežičnu mrežu, dok je treća ikonica namenjena za pristup sistemskim podešavanjima. Njih ima zaista malo i verovatno nećete imati potrebu da ih menjate, a nama je pažnju privukla samo opcija za podešavanje osetljivosti i brzine touchpada. Jedini način da se malo dublje zađe u sistem jeste korišćenje konzolnog moda. U njega se ulazi isključivo preko prečice na tastaturi (CTRL + ALT + T), i to je mesto na kome se otkrivaju „linuxoliki“ koreni ovog OS-a.

Prednosti i mane

Iako je u ovom stadijumu razvoja teško ozbiljno proceniti kako će sve da funkcioniše, već se polako naziru zamisli tvoraca Chrome OS-a. Brzina startovanja je stvarno fantastična i na našoj test mašini bilo je potrebno oko deset sekundi da OS postane dostupan za rad. Predstavnici kompanije Google su ga na jednoj prezentaciji nazvali „Instant OS-om“, što je nadimak koji mu definitivno stoji. Pretpostavljamo da će finalna verzija biti bolje optimizovana, što znači da će najverovatnije biti još brže spremna za rad od trenutka pritiska na power dugme.

Zavisnost od Weba može da bude i dobra i loša stvar. Korišćenje standardnih Web zasnovanih aplikacija omogućiće da se u kratkom vremenskom periodu razvije velika baza „softvera“, ali s druge strane, ukoliko ne budete imali mogućnost pristupa Internetu, netbook koji bude pokretan sa ovim OS-om biće neupotrebljiv. Pored toga, cloud orijentacija može da zasmeta paranoičnim korisnicima, pošto će se njihovi podaci snimati „tamo negde“, a ne u lokalu. Bez obzira na to što će sve biti enkriptovano, već i sama činjenica da su informacije nadohvat ruke „svima“ deluje prilično zastrašujuće osobama koje nisu upoznate sa konceptom „oblaka“.

Tu su i problemi „tehničke prirode“, koji nastaju iz prostog razloga – ovaj projekat je još u ranoj fazi razvoja. U te probleme možemo da svrstamo često zaglavljivanje OS-a. Interesantno je da on lepo radi sve dok se u njemu nešto događa. Ali čim ga ostavite nekoliko minuta u idle režimu, velika je šansa da će se potpuno „zakucati“.

Budućnost

Mnoge poznate kompanije najavile su partnerstvo sa Googleom vezano za ovaj projekat. Među njima su Acer, Adobe, Asus, HP, Lenovo, Texas Instruments, Toshiba i dr. Njihovi budući nebtukovi i ostali proizvodi trebalo bi da u drugoj polovini 2010. godine budu pokretani, između ostalog, i sa Chrome OS-om. Na taj način može da se uštedi dvadesetak dolara u odnosu na netbookove sa Windowsom, što iznosi između pet i deset procenata cene ovih proizvoda, a to svakako nije malo. Koncept kojim je Google krenuo sa ovim projektom je svakako interesantan, a u nastupajućoj godini videćemo i da li je bio uspešan.

Instalacija Chrome OS-a

S obzirom na to da je reč o operativnom sistemu, jasno je da Chrome OS ne može da se pokrene kao obična aplikacija. Trenutno postoje dva načina za instalaciju – korišćenjem virtuelne mašine i pravljenjem butabilnog USB diska.

Mi smo se odlučili da za virtuelnu mašinu odaberemo VMware i na pratećem DVD-u koji stiže uz broj 93 vam dajemo spremljenu VMware sliku. Neophodan uslov je da posedujete instaliran VMware, kao i da negde na hard disk raspakujete arhivu sa VMware slikom ovog OS-a. Zatim je dovoljno da iz VMwarea locirate fajl „chromium.vmx“ i da ga pokrenete.

Kreiranje butabilnog diska je za nijansu komplikovanije, ali će vam omogućiti da Chrome OS pokrenete na bilo kom računaru koji u BIOS-u dozvoljava da se sistem podigne sa USB-a. Sa našeg pratećeg diska raspakujte i pokrenite Win32DiskImager. Potom raspakujte fajl „ChromeOS.zip“ i na disku će se naći fajl „ChromeOS-Cherry.img“. Odaberite taj fajl, obeležite oznaku drajva vašeg USB diska, kliknite na opciju „Write“ i sačekajte da se završi proces instalacije. Podesite u BIOS-u da se prilikom startovanja sistema prvo proverava USB i spremni ste za novi OS. Napominjemo da vam je potreban USB disk kapaciteta najmanje 4 GB, jer će Chrome OS tražiti oko 2,8 GB slobodnog prostora na njemu.

Branislav Bubanja