Večiti derbi 32-bitne i 64-bitne verzije

Posle manje-više neuspešne Viste, Microsoft je izbacio Windows 7 koji je još u beta fazi obećavao. Tranzicija na novi operativni sistem je veoma lagana i mnogi se odlučuju na taj korak, a Windows 7 je definitivno dostojan naslednik XP-a. Po nekim glasinama, „sedmica“ je poslednji Microsoftov operativni sistem dostupan u 32-bitnom i 64-bitnom izdanju, a sledeću verziju Windowsa bi trebalo da očekujemo samo u 64-bitnom izdanju. Tranzicija sa 32-bita na 64-bita je proces koji se prilično odužio, a verujemo da se neki korisnici još pitaju na koju verziju „sedmice“ da pređu. Verujemo da će se glasine obistiniti i da je ovo poslednji put da suprotstavljamo 32-bitni i 64-bitni Windows, a u nastavku testa ćemo opisati prednosti i mane ove dve verzije „sedmice“. Uporedićemo brzinu u svakodnevnom radu, brzinu namenskog softvera, podršku i, naravno, hardverska ograničenja.

Osnovne razlike

Kao i kod ranijih verzija Windowsa i ovde su osnovne razlike veoma slične. Verzija od 32 bita u svim izdanjima podržava maksimalno 4 GB RAM memorije, ali se to realno kreće od tri do 3,5 GB u zavisnosti od toga koliko adresa zauzmu drugi uređaji. Konkretno na našoj test mašini sa 32-bitnom verzijom bili smo u mogućnosti da koristimo 2,99 GB (to je sistem naveo kao usable) i ako je sistem bio svestan da je „ubodeno“ 6 GB RAM-a. Verzija od 64 bita može da barata sa mnogo većom količinom RAM memorije, ali je Microsoft uveo neka ograničenja u zavisnosti od Windows 7 edicije koja se koristi: Starter i Home Basic podržavaju 8 GB, Home Premium 16 GB, a Professional, Enterprise i Ultimate po 192 GB.

Jasno je da ko planira da koristi mnogo RAM-a, ne samo da mora da se opredeli za 64-bitni operativni sistem već mora da zna i tačno koja edicija mu je potrebna. Kad smo već kod RAM-a pomenućemo da i na 64-bitnim sistemima prilikom izvršavanja 32-bitne aplikacije ista može da alocira maksimalno 3 GB radne memorije. Naravno, kada se koristi 64-bitni softver na 64-bitnom operativnom sistemu nema nikakvih ograničenja.

Obično je količina RAM-a koja se može koristiti osnovni razlog zbog koga korisnici prelaze na 64-bitne sisteme, ali, naravno, postoji još stvari. Na primer, 32-bitni sistemi ne mogu da uposle 64-bitne instrukcije modernih procesora, što znači da se hardver ne koristi maksimalno, a u nastavku ćete videti poređenje brzine 32-bitnih programa na 32-bitnom i 64-bitnom sistemu, a tu su i 64-bitni programi koji pokazuju koliko je ubrzanje kada se koristi moderan softver. Iz navedenog je jasno da 64-bitna „sedmica“ kao i prethodne verzije najnormalnije pokreće 32-bitne aplikacije, što je zasluga WoW64 (Windows on Windows 64).

Mana 64-bitne verzije je što ne može da izvrši 16-bitne DOS aplikacije, dok 32-bitna može, što je takođe viđeno još sa prvim 64-bitnim Windowsom (Windows XP x64 Edition). Naravano, ovo je praktično nebitno ako ne koristite neki softver koji je toliko star da ne postoji u 32-bitnoj verziji, a u većini slučajeva može se rešiti besplatnim programom/emulatorom DosBOX.

Kao i kod Viste i kod „sedmice“ su neophodni digitalno potpisani drajveri za 64-bitno izdanje, što ponekad ume da bude problem. Konkretno, autor ovog teksta ima modem za kablovski internet koji putem USB konekcije ne može raditi na 64-bitnoj Visti i „sedmici“ zbog nedostatka digitalno potpisanog 64-bitnog drajvera. Ovo je retkost, a i reč je o veoma starom uređaju. Danas to nije slučaj, pa za sav aktuelni hardver postoje drajveri za sve Windows operativne sisteme.

Instalacija 64-bitne „sedmice“ kao i kod ranijih verzija zauzima više prostora na hard disku od 32-bitne, što ne čudi, s obzirom da 64-bitna verzija ima potpunu podršku za 32-bitne aplikacije. Naravno, 64-bitna verzija takođe zauzima malo više RAM-a, ali to stvarno nije neki problem. Autor ovog teksta je probao nekoliko laptop računara sa 2 GB radne memorije i svi su odlično radili u 64-bitnoj „sedmici“. Zanimljivo je da se po nekim analizama koje je Microsoft sproveo 64-bitni Windows 7 pokazao kao najbezbedniji Windows OS. Ovo ima smisla s obzirom na to da zlonameran softver napada sistemske fajlove i prilagođen je najupotrebljenijim sistemima, a to su još uvek 32-bitni Windows sistemi.

Ovo su neke osnovne razlike i smatramo da prosečan korisnik ne treba da se opterećuje više od ovoga.

Analiza performansi

Za analiziranje performansi ove dve verzije koristili smo malo opširniju bateriju testova. Sve aplikacije koje postoje u 32-bitnoj i 64-bitnoj verziji su testirane u obe varijante na 64-bitnom sistemu, dok su na 32-bitnom, logično, testirane samo 32-bitne. Ovakvim testiranjem smo pokazali koliko su brže 64-bitne aplikacije na odogovarajućem sistemu, ali smo isto tako pokazali i koliko brzo se izvršavaju 32-bitne putem WoW64. Kako WoW64 nije emulator, videćete da u većini aplikacija nema gubitka performansi. Performanse ćemo analizirati i komentarisati shodno redosledu test aplikacija u tabeli sa rezultatima.

3D Mark 2006 nam pokazuje performanse sistema generalno jer na skor utiču kako grafički tako i procesorski testovi. U ovom testu se za nijansu brže pokazala 32-bitna „sedmica“, ali je razlika toliko mala da je to praktično nebitno. Sledeći u bateriji testova je Fritz Chess Benchmark, koji meri performanse procesora. Ovo je 32-bitna multitredovana aplikacija koja veoma dobro pokazuje razliku u performansama kod izvršavanja 32-bitnih matematičkih aplikacija. I ovde je razlika veoma mala i pokazuje da WoW64 nije savršen, ali da je svakako veoma dobro rešenje. Zatim je usledio poznati NucleaRUS MC ,koji takođe meri performanse procesora, ali u različitim singl i multi tred operacijama. Rezultat u njemu je za nijansu bolji na 64-bitnoj „sedmici“ i ako je aplikacija 32-bitna. Naravno, kao i u prethodnim slučajevima, razlika je veoma mala, ali potvrđuje da se 32-bitne aplikacije odlično „vrte“ na 64-bitnom operativnom sistemu.

Onda smo prešli na rendering testove koji su daleko zanimljiviji, pogotovo što je većina alata za renderovanja dostupna i u 64-bita. Maxwell Render nije poznat kao test alat, ali uz Benchwell scenu može tako da se koristi. Reč je o jednom od najkvalitetnijih rendering alata, koji odlično oponaša svetla, njihovo prelamanje i odbijanje od objekte. Kao što se da primetiti, na 64-bitnom sistemu je čak i 32-bitna verzija radila za nijansu brže, a sa 64-bitnom verzijom je razlika osetna. Kako je reč o rendering alatu, razlika bi se povećala na dužim renderima.

Ovaj slučaj se ponovio i na Cinebenchu R10 gde je 64-bitni sistem bio za nijansu brži u 32-bitnom renderingu, a u 64-bitnom Cinebenchu je razlika bila još veća u korist 64-bitne „sedmice“.

Na posletku rendering baterije testova usledio je popularni open source program, Blender u verziji 2.49b, koji takođe postoji u obe varijante. Kada smo koristili 32-bitnu verziju, brže se izvršavala na 32-bitnom sistemu, ali je 64-bitna verzija bila osetno brža, što možete videti u tabeli sa rezultatima.

Nakon toga usledio je test popularne x264 kompresije uz pomoć HD Benchmarka. U pitanju je 32-bitni softver za video-kompresiju koji skalira povećanjem broja jezgara. Pokazalo se da je 32-bitni operativni sistem brži za nijansu (0,3 FPS) što je praktično zanemarljivo.

Na red je došlo i arhiviranje i veoma popularni WinRAR. Ovaj program je odskora dostupan i u 64-bita, tj. od pojavljivanja verzije 3.9, ali još ne barata sa više od četiri treda. Iz tabele se jasno vidi da su obe verzije brže radile na 64-bitnom sistemu, s tim da je 64-bitna osetno brža, dok je razlika u 32-bita praktično zanemarljiva.

Naravno, test arhiviranja bio bi nepotpun bez 7-zip-a. 7-zip nije popularan kao WinRAR, ali svakako zaslužuje pažnju jer je reč o besplatnom arhiveru koji odavno postoji i u 64-bitnoj varijanti i odlično barata sa velikim brojem tredova. Iz tabele se vidi da je 32-bitni sistem za nijansu brže radio dekompresiju, ali je kompresija i sa 32-bitnim i 64-bitni 7-zipom bila brža na 64-bitnom sistemu. Dakako, u 64-bita je brzina pakovanja arhive primetno brža.

Windows 7	32-bit	64-bit
3D Mark 2006	18.447	18.317
SM 2.0 / SM 3.0 / CPU	6.664 / 9.645 / 4.793	6.706 / 9.496 / 4.753
Fritz Chess Benchmark (relative / Knodes)	20,76 / 9.965	20,64 / 9.906
NucleaRUS MC 2.0	18.146	18.184
Maxwell 2.01 x86 (Benchwell scene)	696 sec	692 sec
Maxwell 2.01 x64 (Benchwell scene)	-	648 sec
Cinebench R10 x86	13.052	13.077
Cinebench R10 x64	-	15.966
Blender 2.49b x86	34,67 sec	35,34 sec
Blender 2.49b x64	-	25,78 sec
x264 HD Benchmark	49,13 fps	48,83 fps
WinRAR 3.91 x86	3.350 kB/s	3.370 kB/s
WinRAR 3.91 x64	-	3.439 kB/s
7-Zip 4.65 x86 (comp / decomp)	13.174 / 174.175 kB/s	13.533 / 173.599 kB/s
7-Zip 4.65 x64 (comp / decomp)	-	14.488 / 172.384 kB/s
Vreme bootovanja	40 sec	41 sec
Kopiranje	20 sec	19 sec
Intel Core i7-920, 3x2GB DDR3-1600 CL8, Radeon HD4870x2 (Catalyst 9.12 hotfix)

Pre nego što pređemo na gejming testove, pozabavićemo se kopiranjem i bootovanjem. Vreme bootovanja je veoma slično, tj. 32-bitni sistem je bio spreman za rad jednu sekundu pre 64-bitnog. Pošto vreme bootovanja ume da varira, okvirno gledano, ovi rezultati su praktično isti. A verujemo i da nije od presudnog značaja koliko treba sistemu da se „podigne“.

Brzinu kopiranja smo merili sa dva fizički različita HDD-a. Kopirali smo ~1 GB MP3 fajlova sa sekundarnog diska na sekundarnu (D:) particiju diska na kome se nalazio operativni sistem. U tabeli smo naveli vreme kopiranja. Po rezultatu bi trebalo da kažemo da je 64-bitni operativni sistem brži u kopiranju, što bi bilo pogrešno. Oba sistema jednako barataju sa HDD-ovima, samo je u ovoj situaciji 64-bitna „sedmica“ bolje iskeširala fajlove koje smo kopirali. Naš zaključak bio bi da razlike u kopiranju nema.

Svi gejming testovi su izvršeni u rezoluciji 1280 x 1024 piksela pri maksimalnim podešavanjima bez AntiAlisinga (osim u S.T.A.L.K.E.R. Call of Pripyat gde je korišćen 4xAA) u DirectX 10 modu. Osim pomenutog S.T.A.L.K.E.R.-a, koristili smo i popularni World in Conflict kao i zanimljivi Resident Evil 5, a našlo se mesta i za Unigine Tropics Demo, koji nije igra, ali solidno pokazuje gejming performanse.

Pre svega Resident Evil 5, koji je uz ATI Catalyst 9.12 hotfix drajvere konačno sa X2 kartom skalirao dobro performanse. Jasno, s obzirom na snagu grafičke karte koju smo koristili, ovaj test nije bio problem, za nijansu brže se pokazao 32-bitni sistem, ali pošto je reč o prosečnoj vrednosti, a razlika je 1,2 FPS-a, moglo bi se reći da igra jednako dobro radi.

1280x1024 Maximum	32-bit	64-bit
Resident Evil 5	112,8 fps	110,6 fps
World in Conflict (avg/min/max)	66 / 35 / 126 fps	75 / 30 / 145 fps
Unigine Tropics Demo v1.2	90,5 fps / 2.278	91,2 fps / 2.297
S.T.A.L.K.E.R. Call of Pripyat (4xAA)	32-bit	64-bit
Day [min/max/avg]	25,2 / 44 / 62,9 fps	17,9 / 42,8 / 61,3 fps
Night [min/max/avg]	23,5 / 34,9 / 50,8 fps	23,3 / 33,6 / 47,6 fps
Rain [min/max/avg]	25,4 / 36,5 / 51 fps	25,5 / 35,1 / 49,1 fps
Sun Shafts [min/max/avg]	21,6 / 29,4 / 43,1 fps	19 / 28,6 / 41,7 fps
Intel Core i7-920, 3x2GB DDR3-1600 CL8, Radeon HD4870x2 (Catalyst 9.12 hotfix)

World in Conflict je dao krajnje zanimljive rezultate pa je prosečni i maksimalni FPS osetno bolji na 64-bitnom sistemu, dok je minimalni bolji na 32-bitnoj verziji. Jasno je da je minimalni FPS zabeležen u trenutku i da je veoma kratko trajao s obzirom na visoku vrednost prosečnog FPS-a. Naravno, na ovo je mogao da utiče i neki pozadinski proces koji se baš u tom trenutku odigrao, recimo indeksiranje ili nešto sl.

Novi S.T.A.L.K.E.R. (Call of Pripyat) je izašao u verziji za rusko tržište, dok se internacionalna verzija očekuje. S obzirom na to da je ovo jedna od prvih igara koja podržava novi DirectX 11, ne čudi tako brzo pojavljivanje aplikacije za testiranje performansi, ali pošto nismo imali ATI Radeon iz HD5xxx serije, nismo mogli da uključimo DirectX 11. Zanimljivo je da su rezultati u ovoj igri u svim testovima bolji na 32-bitnoj „sedmici“. Kako razlika nije velika, verujemo da novi S.T.A.L.K.E.R. endžin još nije „ispeglan“. Ako se setimo koliko je zakrpa izašlo za prethodne delove ove igre, ovo se čini sasvim logično, a i u pitanju je prva verzija ovog benchmarka.

Za kraj smo ostavili Unigine Tropics koji je zanimljiv jer može isti demo da prikaže u različitim modovima (DX9, 10, 10.1 i OpenGL). Mi smo koristili DirectX 10.1 i rezultati su kazali da je bolji 64-bitni operativni sistem, naravno, opet su razlike veoma male, što praktično pokazuje da su gejming mogućnosti ove dve verzije praktično iste.

Finalni utisci

Pre svega verujemo da je najveća dilema kod korisnika koji imaju u mašini 4 GB RAM memorije, jer u slučaju 32-bitnog operativnog sistema ne gube mnogo RAM-a. Mišljenja smo da korisnici sa većom količinom RAM-a već koriste neki 64-bitni sistem jer sa 32-bitnim ne mogu da iskoriste sve resurse svog računara. Naš utisak nakon ovog testa je da je vreme za 64-bitne operativne sisteme stiglo i da će se tranzicija konačno ubrzati. Jedan od razloga je lagano omasovljavanje 64-bitnih aplikacija i odlično baratanje „starim“ 32-bitnim aplikacijama. Verujemo da Microsoft priprema teren za neki budući OS i konačno ukidanje razvoja 32-bitnih operativnih sistema. U prilog tome govori i novi MS Office 2010, koji će izaći u obe verzije. Kroz ovaj test se vidi da gubitak u performansama kod izvršavanja 32-bitnih aplikacija na 64-bitnom OS-u praktično ne postoji, što ohrabruje i one korisnike koji ne koriste namenski 64-bitni softver. Jasno, naše mišljenje je da je Windows 7 x64 trenutno najzanimljiviji Microsoftov operativni sistem i da bi svi korisnici sa četiri i više GB RAM-a definitivno trebalo da se odluče za njega. A pošto je RAM memorija sve pristupačnija, ne vidimo zašto desktop korisnici ne bi uživali u blagodetima koje pruža veća količina radne memorije. Po našem mišljenju, bez obzira na gotovo nepostojeće razlike u rezultatima ovu bitku dobija 64-bita i verujemo da ćemo sa ovom generacijom Windowsa ispratiti i ovaj večiti duel.

Đorđe Kovačević