Najveći konzolni hitovi na vašem PC-ju

Emulacija na računarima odvajkada je bila više nego interesantna tema za vlasnike PC platformi. Još od perioda Commodore, Atari i Amiga emulatora ljudi su shvatili da uz malo truda mogu igrati video igre uz koje su odrasli i da se prisete sjajnih trenutaka uz pregršt interesantnog softvera. Dolaskom igračkih konzola novije generacije, pojavila se potreba da se na PC-ju emuliraju i PlayStation, Xbox, Wii, GameCube i drugi.

U ovom tekstu ćemo obratiti pažnju na nekoliko najpopularnijih emulatora za omiljene Sonijeve konzole PlayStation (1) i PlayStation 2. Napominjemo da za PlayStation 3 emulator trenutno ne postoji, a vrlo verovatno neće postojati još neko vreme, pa nemojte da nasedate na „emulatore“ koji se mogu pronaći na Internetu, jer su u većini slučajeva to virusi ili drugi vidovi zlonamernog softvera.

PlayStation emulacija

Jedna od najpopularnijih igračkih konzola ikada, ujedno je i ona koja trenutno poseduje najviše emulatora iz prostog razloga što je veoma dugo na tržištu, a hardverski je već prilično inferiorna, što omogućava modernim računarima da igre za PlayStation (1) pokreću bez većih problema. Iako za emulaciju PS-a postoje i komercijalna rešenja ko što je, recimo, „Bleem!“, ipak je jedno besplatno rešenje najbolji PS1 emulator, a nosi naziv „ePSXe“, odnosno „enhanced PSX emulator“. ePSXe koristi sistem plug-inova kako bi simulirao GPU, SPU i funkcije CD uređaja, što je uspešan princip kasnije primenjen i kod emulatora za PlayStation 2.

Za početak je potrebno da preuzmete fajl sa emulatorom, koji možete pronaći na adresi www.epsxe.com. Kada ga preuzmete, izvršite ekstraktovanje u folder koji želite. Predlažemo da folder bude u okviru C particije, ukoliko je moguće. Ne zaboravite da preuzmete i ePSXecutor sa ove adrese. ePSXecutor otpakujte u folder „Plugins“ unutar ePSXe emulator foldera. Veoma važna stvar prilikom emulacije jeste PlayStation BIOS. Njega možete izvući iz svog PlayStationa putem dumpovanja, ali i preuzeti sa Interneta. Ipak, dužni smo da vas obavestimo da je BIOS intelektualna svojina Sonija i kao takva ilegalna za distribuciju, pa je možete koristiti samo ukoliko zaista posedujete PlayStation 1 i iz njega izvučete BIOS. Preuzeti BIOS fajl otpakujte u folder „bios“ unutar foldera gde se nalazi emulator. Ne zaboravite da obrišete fajl „erase.me“.

Startujte fajl „ePSXe.exe“. Nakon što to uradite, pojaviće vam se početni prozor PlayStation emulatora. Kada se otvori novi prozor, kliknite na „Config“ pa pod njim pronađite stavku „Wizard Guide“. Pojaviće vam se novi prozor, kliknite na „Config“. Sad kliknite na „Next“. Osnovna podešavanja nisu toliko važna sve dok ne dođete do dela „Video“. Tu ćete dobiti nekoliko različitih grafičkih plug-inova. Kao što smo rekli, čitava emulacija PlayStationa 1 zasniva se na plug-inovima koji simuliraju grafiku, procesor, CD i slično. Preporučujemo da se odlučite za Pete’s drajvere (Pete’s OpenGL, Direct 3D, Soft driver itd.). Kliknite na Configure. U ovom delu, odnosno na novom prozoru potrebno je da odaberete prikazivanje u prozoru („Windows mode“), pod „Color depth“ odaberite „32bit“, a kao rezoluciju ostavite „640 x 480“. Ukoliko sve bude išlo kako treba, možete odabrati i „fullscreen mode“. Potrebno je da odaberete i „Use FPS limit“ kako igre ne bi radile prebrzo, a u polju „FPS limit“ upišite „70 FPS“. Pod „Scanline mode“ stavite „Scanlines disabled“ i kliknite na OK.

Slična je situacija i sa audio plug-inovima. Možete iskoristiti i interni ePSXe plug-in, ali i neke druge kao što je Eternal SPU i Pete SPU. U bilo kom slučaju, za početak podesite zvuk na „Medium“, a kao mod rada postavite „Fast“ i kliknite na OK. Takođe, predlažemo da isprobate više različitih kombinacija plug-inova za zvuk i sliku, jer ne funkcionišu svi najbolje u kombinacijama jedni sa drugim, a da ne govorimo da se ne slažu svi najbolje sa jednim ili drugim tipom grafičkih i zvučnih kartica, pa ćete možda morati da po sistemu „pokušaja i pogrešaka“ dođete do za vas idealne konfiguracije. Ostaje vam još da podesite i kontroler, u prilično jasnom prozoru koji poseduje i grafički prikaz kontrolera. U slučaju da već posedujete kontrolere poput onih na PlayStationu (ili slične), konfigurisanje će biti veoma jednostavno. Ne očajavajte ukoliko ih ne posedujete - kontrole možete podesiti i na tastaturi, mada će igranje samim tim biti nešto komplikovanije. Konfigurisanje je ovim završeno.

Sada je potrebno da kliknete na File, pa odaberete „Run CD Rom“. Ili, fajl možete pokrenuti kroz ISO. ISO fajl možete lako napraviti korišćenjem bilo kojeg programa koji od CD medija pravi ISO, kao što je, recimo, Nero, ili CDBurnerXP.

I to je ukratko to. Skoro sve Sony PlayStation igre koje možete da nađete rade putem emulatora, pa ne bismo da gubimo prostor ubacujući listu naslova koje putem emulatora možete pokrenuti. Isprobajte i sami, sva je prilika da će bilo koji hit kojeg možete da se setite - raditi.

PlayStation 2 emulacija

Slično kao kod PlayStationa 1, i PlayStation 2 poseduje nekoliko poznatih emulatora, među kojima su NeutrinoSX2, PS2emu, ali i PCSX2 - najpopularniji emulator od svih. Može se pokrenuti na Windowsu, ali i na Linuxu, i podržava veliki broj igara. Međutim, glavni problem kod emulacije PlayStationa 2 leži u tome što je u pitanju znatno novija konzola i noviji sistem sa tehnički naprednijim karakteristikama kao što je multijezgarni procesor, koji nije lako emulirati na x86 PC arhitekturi. Iako se svaki od CPU-ova lako emulira, njihova sinhronizacija i tajming zapravo predstavljaju glavni problem.

Baš kao i prethodnik PCSX, PCSX2 takođe svoje funkcionisanje bazira na sistemu plug-inova, odnosno dodataka koji emuliraju grafiku, zvuk, kontroler, CD/DVD uređaj pa čak i USB i Link portove. Tu je i PS2 BIOS, kao i preoporuka da se svakako proba sa pokretanjem više plug-inova i njihovih kombinacija dok ne pronađete idealnu varijanta za vaš sistem. Iako je problem frejmova, odnosno brzine, bio prisutan sve do verzije 0.9, u novijem periodu takvih problema skoro i da nema. 2D meniji idu i po 120 frejmova u sekundi, dok su 3D scene takođe veoma igrive sa oko 60 frejmova u sekundi. Dolaskom Core Duo, Core 2 Duo i sličnih procesora, kao i grafika iz najnovijih generacija, podrška za igre i brzina njihovog izvođenja su znatno skočile, pa se tako veliki broj PS2 igara sada može pokrenuti bez većih problema. Ovo takođe znači da za razliku od emulatora PS1 konzole koji se može pokrenuti na veoma slabim računarima, PCSX2 ipak zahteva nešto snažniju mašinu za iole komfornije igranje.

Proces instalacije i podešavanja prilično je sličan kao i kod PlayStation 1 emulatora, pa je potrebno da pre svega pripremite BIOS, ali i plug-inove. Trenutno najpopularniji su GSdx kao i Zzogl. Prvi je okrenut video emulaciji i poseduje i DirectX tehnologiju. Povezan je sa PCSX2 Google Code projektom i poseduje kako hardverski tako i softverski mod emulacije, od kojih će jedan više odgovarati vašem računaru u skladu sa njegovim performansama. Sa druge strane, Zzogl je plug-in koji poseduje OpenGL i koji se u najvećoj meri predlaže korisnicima Linux okruženja. Nešto je sporiji od GSdx, ali je znatno kompatibilniji pa je često jedino rešenje za one koji bi da igraju PS2 igre na računaru. Ono što je posebno interesantno je i da je uspešno napravljen i emulator za igranje putem Interneta, koje omogućava vlasnicima PS2 emulatora da igraju na serverima sa drugim vlasnicima PlayStation 2 konzole. Nažalost, trenutno postoje samo dve igre koje ovaj emulator podržava, a to su XIII i Monster Hunter.

PCSX2 preuzmite sa adrese pcsx2.net/downloads.php. Raspakujte fajlove u folder i pokrenite fajl pcsx2.exe. U međuvremenu, sa sajta www.pcsx2.net kao i foruma preuzmite plug-inove, i to pored GSdx i Zzogl preuzmite i odlični LilyPad emulator za kontrole, a pronaći ćete i neke alternativne koji vam mogu biti od koristi. Kada pokrenete fajl pcsx2.exe, idite na stavku Config pa zatim Configure. Otvoriće vam se novi prozor u kojem je potrebno postaviti direktorijum za plug-inove i Bios. Sada za svaku od stavki PlayStation 2 konzole odaberite plug-in koji vam najviše odgovara i koji se slaže sa drugim plug-inovima, ali i konfiguracijom vašeg računara. Za grafiku je to najverovatnije GSdx, dok za zvuk možete da koristite kako ZeroSPU2 tako i SPU2-X. Baš kao i kod grafičkog plug-ina, za početak sa podešavanjima ne morate ništa raditi, dok ne vidite kako vam igre rade. Ukoliko budete imali bilo kakvih problema, možete pristupiti izmenama. Konačno, ostaje da podesite i kontrole, korišćenjem SSSPSX plug-ina ili pomenutog Lilypada.

Nakon podešavanja CD/DVD uređaja i opciono USB i Firewire konektora, možete odabrati pokretanje igre korišćenjem samog medija ili ISO fajla. Za razliku od PlayStation 1 emulacije, za PlayStation 2 postoji veliki broj igara koje ne rade, ili rade veoma loše. Preciznu i osveženu listu aplikacija koje se mogu pokrenuti, koje rade delimično ili koje ne rade uopšte možete pogledati na linku pcsx2.net/compat.php.

A za naredni broj

U ovom broju smo opisali PlayStation emulatore, a u narednom ćemo se pozabaviti nekim drugim konzolnim sistemima poput Xbox-a i Nintendo Wii-ja.