Internet drama u tri čina

Prvi put posle nekoliko godina rat Internet browsera se ponovo zahuktava. Za to je odgovorno nekoliko faktora. Prvi je činjenica da se kompanija Google odlučila da još agresivnije podrži Google Chrome projekat na razvojnom, marketinškom i poslovnom planu. Na razvojnom planu ova godina je donela veći broj novih funkcionalnosti u finalnim verzijama Chromea, marketinški Google sve agresivnije promoviše svoj browser, dok planovi o Google OS-u i partnerstva sa kompanijama poput Adobea osiguravaju njegovu budućnost.

Drugi veoma važni događaj u ratu Internet pretraživača sa početka ove godine je primena antimonopolske odluke Evropske unije protiv kompanije Microsoft, koja je morala da svim korisnicima Windows operativnog sistema na tlu EU-a ponudi mogućnost za lak i brz download konkurentskih pretraživača. Kompanija Microsoft je ovaj izbor omogućila kroz sistemski update koji posle instalacije korisniku prikazuje ekran sa izborom pet najpopularnijih pretraživača. Samo nekoliko nedelja posle pojave ovog updatea udeo Internet Explorera je opao za dva odsto u zemljama članicama Evropske unije.

Sam Microsoft je dodatno uzburkao scenu priznavši da je životni vek Internet Explorer 6 pretraživača najzad došao do kraja i da ga kompanija više neće podržavati, iako je IE6 i u tom trenutku držao više od 20 odsto tržišta, svojom zastarelom tehnologijom i nesaglasnošću sa svetskim standardima predstavlja veliki kamen spoticanja u razvoju modernih Web aplikacija. Samo nedelju dana kasnije, održavajući marketinški momentum, Microsoft je odlučio da javnosti predstavi test verziju Internet Explorera 9 i njegovih novih tehnoloških mogućnosti (HTML 5, CSS 4, SVG podrška, ali i tehnologije poput grafičke akceleracije prikaza u pretraživaču).

Dramatis Personae

U rat pretraživača na početku druge decenije XXI veka ulazi pet glavnih igrača. Neki su poznati korisnicima već dugi niz godina u svojim mnogobrojnim inkarnacijama, dok su se drugi pojavili tek nedavno i pridobijaju korisnike svojim odlikama i/ili agresivnim marketingom.

Kao prvog treba pomenuti i dalje neprikosnoveni Internet Explorer kompanije Microsoft. Kao osnovni pretraživač na najvećem broju računara na svetu on je daleko ispred konkurencije po ukupnom broju korisnika. Iako je pritisak konkurencije primorao Microsoft da u Internet Explorer 8 uvede neke popularne opcije, ali i da osmisli mnoge nove (poput Web akceleratora i isečaka, grupisanih "tabova" i poboljšane sigurnosti i privatnosti) IE iz dana u dan gubi svoje korisnike koji prelaze na konkurentske proizvode. Trenutni udeo Internet Explorera (svih verzija) je oko 62 odsto, a u ovu cifru ulaze IE6 sa 21 odsto, IE7 sa 14 odsto i IE8 sa 26 odsto.

Firefox, vodeći open source projekat Mozilla fondacije, oko sebe okuplja veliki razvojni tim koji je tokom godina unapređivao što samu osnovnu aplikaciju, što mnogobrojne alate i dodatke za nju. Firefox je oduvek bio prvi izbor Web developera, bloggera i ljudi čiji posao zahteva svakodnevni pristup sadržajima na Webu zbog mnogobrojnih dodataka koji mogu da olakšaju, pojednostave i automatizuju njihove poslove.

Google Chrome je predstavljen javnosti u septembru 2008. godine. Veliki deo njegovog koda je dostupan kroz BSD open source licencu pod nazivom Chromium, što je omogućilo mnogobrojnim programerima da se priključe razvoju koda i olakšaju njegovo prebacivanje i na druge operativne sisteme. Od samog starta razvojni tim Chrome projekta je na umu imao postizanje što boljeg poštovanja standarda, velike brzine izvršavanja JavaScripta kao i maksimalnu sigurnost korisnika. Zahvaljujući marketingu kompanije Google i promociji browsera na mnogobrojnim stranicama Google Web servisa, za nešto više od godinu dana, ovaj pretraživač koristi preko šest odsto korisnika širom sveta.

Safari, osnovni pretraživač Apple OSX-a, iako predstavljen još u oktobru 2003. godine, stekao je uslove za ulazak u ovu "veliku" petorku tek sa odlukom kompanije Apple da ga portuje i na Windows platformu. Ovo je učinjeno u junu 2007. godine kada je kompanija Apple korisnicima Windows računara predstavila pretraživač koji se u tehnologijama prikaza i korisničkog interfejsa u potpunosti pridržavao OSX načela. Poput Google Chromea, Safari je deo koda za prikaz HTML sadržaja bazirao na postojećem WebKit projektu, što mu je obezbedilo striktnu i uspešnu podršku svih HTML standarda. Kombinujući bazu korisnika sa Windows i OSX operativnih sistema ovaj pretraživač se nalazi na četvrtom mestu popularnosti sa preko četiri odsto korisnika širom sveta.

Norveška kompanija Opera Software je 1996. predstavila svoj projekat Internet pretraživača pod istim imenom. Od tada, pa do današnje verzije 10, uprkos malom broju korisnika (do tri odsto u bilo kom trenutku), Opera je priznata kao jedan od vodećih inovatora među Internet pretraživačima. Pored oduvek naglašene brzine i sigurnosti, i male potrošnje sistemskih resursa, Opera je prva predstavila mnogobrojne opcije modernih pretraživača, poput "tabova" za dokumente, objedinjenog download managera i mail klijenta, prepoznavanja pokreta miša, uveličavanja stranica kao i mnogobrojnih opcija za povećanje sigurnosti i zaštitu privatnosti korisnika.