Internet domeni na svim pismima sveta

Punih četrdeset godina proteklo je od nastanka Interneta. Od tada se on neprekidno menjao i uvodio napredniji hardver i softver, platforme za komunikaciju, standarde, protokole i druge prateće tehnologije. Ono što se od početka nije menjalo jeste pismo koje je korišćeno za nazive Internet domena – usvojeno je, i još uvek se koristi, latinično pismo.

Dakle, može se reći da je Internet globalan, ali da Web adrese to sigurno nisu. Najnovije informacije, međutim, govore da će se tu ipak nešto promeniti i da ćemo adrese svoje elektronske pošte i nazive sajtova pisati ćirilicom, a da će isto tako i japansko, korejsko, arapsko, hebrejsko i hindu pismo dobiti svoje mesto pod Internet suncem.

Istorijat dodele Internet domena

U istoriji dodele broja i naziva Internet domena prva značajna godina je 1972. Tada je osnovana organizacija IANA (Internet Assigned Numbers Authority), čiji je zadatak bio da dodeljuje jedinstvene adrese svim računarima na mreži. U početku su adrese definisane IP brojevima (IP – Internet protokol). Sa povećanjem broja korisnika takav način adresiranja postao je previše komplikovan, pa se sa adresiranja brojevima prešlo na korišćenje imena. Za dodelu imena adresama 1984. godine je razvijen DNS (Domain Names System).

Godine 1991. se pojavljuju prvi Internet servis provajderi, što je značilo da svaki korisnik preko njih može sam da registruje domen na Internetu (do tada su to ekskluzivno pravo imale samo naučne, obrazovne i vojne institucije). Godinu dana kasnije oformljena je organizacija InterNC, koja je počela da se bavi registracijom Internet domena. U početku je registracija bila besplatna, sponzorisao ju je NSFNet (National Science Foundation Network). On je sa sponzorstvom prestao posle nekoliko godina, pa je moralo da se uvede plaćanje domena. Početne cene su bile previsoke, pa je upravljanje domenima prebačeno na privatne organizacije, što je zbog veće konkurencije smanjilo cenu ove usluge.

Konačno je 1998. godine oformljen ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), sa sedištem u Kaliforniji (Marina de Rej). Osnovala ga je američka vlada i do 1. oktobra ove godine čvrsto nadgledala njegove aktivnosti. Od tog datuma ICANN se definitivno oslobodio patronata američke vlade i dobio autonomiju. Po novim pravilima igre revizija njegovog rada sprovodiće se svake treće godine, a nadzor će obavljati specijalno oformljena internacionalna komisija.

Još od svog osnivanja ICANN je odmah započeo (a i danas je na tom zadatku) sa koordinacijom dodele naziva domena, IP adresa, parametara Internet protokola i brojeva portova, kao i svih ostalih faktora koji omogućavaju globalno funkcionisanje Interneta. Akreditovao je veliki broj kompanija – registranata širom planete, pa se dodela domena vrši po sistemu Shared Registration System. I, kao što nam je dobro poznato, dodaci (sufiksi) na kraju Internet adresa tih domena morali su već pune četiri decenije biti napisani latinicom.

Princip dodele imena

DNS predstavlja distribuiranu bazu imena koja obezbeđuje vezu (mapiranje) između IP adresa i imena računara, kao i protokola za komunikaciju. Registracija domena se može vršiti na više registratora, koji su poznati kao domeni vrhunskog nivoa – TLD (Top Level Domains). Svaki TLD može imati nekoliko poddomena. Danas se TLD-ovi mogu svrstati u dve velike grupe.

Prvu grupu čine sabirni ili generički domeni. Oni obuhvataju sedam domena, čiji je sufiks označen sa tri karaktera (COM za komercijalne organizacije, EDU za obrazovne institucije, GOV za vladine organizacije, INT za međunarodne organizacije, MIL za vojne organizacije, NET za mreže i ORG za druge organizacije). Na ove domene mogu se registrovati korisnici Interneta širom sveta.

Drugu vrstu čine TLD domeni sa nacionalnim kodom (ili geografski, teritorijalni domeni), sa sufiksom od dva karaktera – na primer, RS za Republiku Srbiju, UK za Veliku Britaniju... Iako obe grupe TLD domena tehnički figurišu na istom principu, pravila i politika registracije domena kod njih se mogu znatno razlikovati.

Nazivi domena latiničnim pismom ispisuju se korišćenjem ASCII standarda za predstavljanje slova engleskog alfabeta, brojeva i drugih znakova. Kod tog standarda primenjeno je 7-bitno kodiranje, tako da je ukupan broj kodnih kombinacija 128, što je nedovoljno za kodiranje novih znakova nelatiničnih pisama. Osim ovog standarda, za kodiranje teksta može se koristiti 16-bitni Unicode standard sa 65.536 kodnih kombinacija.

Vreme je za promene

Kako izgleda, najveća promena u dodeli imena Internet domena ostvariće se u narednoj godini. Zapravo, može se reći da je ona najvećim delom već ostvarena, s obzirom na zvaničnu odluku o dozvoli registracije domena na drugim pismima, osim latiničnog. Odluka je doneta početkom novembra, na sastanku ICANN-a u Seulu, a kao zvaničan dan implementacije te tehnologije uzima se 16. novembar 2009. godine.

Na realizaciji ove mogućnosti ICANN radi već nekoliko godina, a na konkretnom testiranju dve godine. Odluka da se otpočne sa tom inicijativom, kako izjavljuju predstavnici ICANN-a, motivisana je ne samo praktičnim razlozima sa gledišta korisnika koji svakodnevno koriste neko drugo pismo i koji uvek kada treba da otkucaju adresu menjaju komande na tastaturi kako bi prešli na latinicu, već i sa gledišta ravnopravnosti – svako ima pravo da koristi svoj jezik i pismo i to mu se pravo ne može uskratiti.

A statistika pokazuje da 90 odsto ljudi u svetu ne koristi engleski kao primaran jezik, a da 70 odsto korisnika Interneta (od ukupnog broja od oko 1,6 milijardi) ne živi u engleskom govornom području. To se posebno odnosi na područje Azije (region sa najbržim napretkom u korišćenju Interneta) i na arapski svet sa oko 40 miliona korisnika Interneta. Uvođenjem novog načina pisanja domena broj korisnika na ovim prostorima će se sigurno značajno povećati.

Tehnički, međutim, njena realizacija u potpunosti tek treba da bude rešena. I pored toga, kako je izjavio novi predsednik ICANN-a Rod Bekstrom, kompanija će odmah početi sa primanjem prvih prijava za nelatinična imena, a prvi takvi Internet domeni očekuju se sredinom 2010. godine.

IDNS

DNS je u ovoj globalnoj varijanti dobio odgovarajući naziv – IDNS (Internationalized DNS), a proces definisanja najmanjeg skupa karaktera koji će pokriti nazive svih tih domena u ICANN-u nosi naziv Fast-Track Process. Planira se da se kroz njegovu realizaciju obezbedi oko 100.000 kodnih kombinacija (domena).

U prvoj fazi realizacije nelatinična slova će se primenjivati za predstavljanje država i geografskih teritorija (TLD domeni sa nacionalnim kodom). Biće dostupni samo vladama i državnim administracijama (navedenim u standardu ISO 3166-1) ili od njih ovlašćenim predstavnicima i operaterima. Nazivi domena moraju biti definisani isključivo na službenom jeziku države i moraju u potpunosti odgovarati nazivu države ili teritorije. Za svaku državu može da postoji samo jedan naziv, osim u specijalnim slučajevima kada je reč o državama i teritorijama sa više govornih područja.

Iako je ovo korak koji će sigurno značajno doprineti globalizaciji Interneta, uvođenje svake novine, pa i ove, po pravilu ne prolazi bez problema. U ovom slučaju problem koji se nikako ne može ignorisati jeste način kako će se u komunikaciji sa tim adresama snaći korisnici latiničnog pisma. Ne može se reći ni da će nama i drugim korisnicima ćiriličnog pisma biti razumljivi japanski, arapski, korejski i drugi znaci i simboli. Možda će to, kažu skeptici, da odvede Internet u drugu krajnost, potpuno suprotnu globalizaciji – u neku vrstu getoizacije. Kako se može zaključiti, ICANN za sada ne nudi konkretne odgovore na takva pitanja i probleme, ali se može pretpostaviti da već ima strategiju koja će dovesti do primenjivog rešenja.

Nadežda Veljković