... Kinect.

Lično, veliki sam ljubitelj pravca „aktivnog gejminga“, odnosno forsiranja igrača da ustanu iz svojih fotelja, kauča, kreveta i preuzmu aktivno učešće u dešavanjima na ekranu tako što će mahati rukama i nogama, pomerati se, skakati i ko zna šta još sve ne zarad najboljeg skora na kraju igre, ali i zarad sopstvenog zdravlja. Još početkom dvehiljaditih isprobao sam Eyetoy, sada već rudimentalni softver za detekciju pokreta, koji je zapravo putem kamere snimao promene u okruženju i to prenosio na ekran. Problem ovog sistema bio je u tome što je pokret mogao biti bilo kakav, važno je samo to da kamera registruje promenu unutar piksela koji je rezervisan za neku radnju. Iako je bio prilično bazičan, Eyetoy jeste otvorio novo poglavlje, kojim je potom suvereno zavladao Nintendo sa svojim Wiijem. Ja sam, naravno, jednom prilikom na CeBIT-u, mesecima pre lansiranja, imao prilike da isprobam Wii i on mi se toliko dopao da sam po lansiranju Wiija u Evropi prešao više od hiljadu kilometara (kolima doduše) da bih došao do svog primerka. Nakon toga počelo je stradanje nameštaja, plafona pa i drugih ljudi od strane Wiimotea. Samim tim, možete da pretpostavite moje oduševljenje kada sam shvatio da ću na ovogodišnjem GamesCom sajmu imati priliku da probam Microsoft Kinect (nekada poznat kao Project Natal).

Nintendo Wii se ugnezdio tu gde je, svoj Wiimote je poboljšao sa Wii motion Plus, a nakon toga su Sony i Microsoft predstavili svoja čeda - Sony je, možemo to slobodno reći, u potpunosti prekopirao Wii, ali i na vrh kontrolera postavio raznobojnu kuglu, time kontroler pretvarajući u nešto što podseća na sladoled. Microsoft je, na drugu stranu, predstavio svoju viziju aktivnog igranja, ali - bez kontrolera! Napredna verzija EyeToya, reklo bi se - kamera postavljena na plazmu ili LCD snima vaše pokrete i interpretira ih u igri. Dobar koncept. Međutim, praksa, praksa je nešto drugo...

Ukoliko pogledate promo video Microsofta, videćete da Kinect predstavlja zabavu za celu porodicu i nešto što su svi iščekivali - šta vi radite ispred ekrana Kinect savršeno registruje i trenutno prebacuje na ekran. Sa takvim predumišljajem zaputih se ja na Xbox štand. Tamo, naravno, gužva oko Kinecta. Svi vodeći i iole zanimljivi naslovi su zauzeti, red se već stvorio (iako je press dan u pitanju), a ja željan isprobavanja tražim gde bih se mogao progurati. Tek, u ćošku vidim jedan deo štanda, ima Kinect, ali nema ljudi - samo osoblje. Brzim hodom odem tamo, ni ne pitam šta se igra, kažem ponosno - „želim da probam Kinect“, osoblje naravno ljubazno kaže „nema problema“ kao i „stanite ovde na X“. Uz malu zebnju da stanem na X, znajući šta uvek sačeka Peru Kojota, stajem, okrećem se da vidim šta ću to probati, kad iznad stoji natpis - „Joga i fitnes“. „Nooooooooo...“, pomislih u sebi, ali šta je tu je. Lik na ekranu, u nekakvom japanskom vrtu, obaveštava me da ću nakon dvadesetominutnog (tu me je već presekao) treninga biti „mnogo opušteniji i relaksiraniji“. I krećemo ... lik na ekranu uradi čučanj, ja uradim u istom trenutku čučanj, moje „drugo ja“ koje stoji pored pomenutog lika - ništa. Pogledam osoblje, pogledaju oni mene, hajde da probam još jednom. Opet čučanj, ja opet - ništa. „Hajde da resetujemo!“ Mislim se „nisam drugo ni očekivao od Microsofta“. Posle reseta, stvari idu bolje - lik na ekranu čučne, ja čučnem, sekund kasnije - moj alter ego čučne. Ja opet - isto. Osoblje je vidim zadovoljno, pitam ih - „ali zar ne bi trebalo da se komande izvršavaju trenutno?“, oni odgovaraju - „ne, ovako treba da bude!“ OK, nastavljam ja svoje telesno istezanje i opuštanje, menjaju se vežbe, ali kašnjenje ostaje. Jasno je da od onog promo videa sa Interneta nema ništa, i da se komande definitivno ne izvršavaju trenutno. To možda nije problem kod joge, ali kod tabačina, kod igara koje zahtevaju reflekse i bilo kakvo aktivnije igranje, ta jedna sekunda je i te kako značajna. Možda zbog toga sve promo igre i jesu kuglanje, maženje životinja i slično.

Znatno opušteniji i sa čistim mislima nakon treninga, krećem dalje. Dolazim do narednog štanda, ovoga puta pogledah šta piše - „Get fit with Mel B“. Neki drugi put. Odlazim dalje. Eto me kod „Dance Central“, igre koja ispituje vaše plesne sposobnosti. Ako sam već mogao da se blamiram jogom, mogu i da đuskam. Pitam da li mogu da probam, naravno dobijam potvrdni odgovor, ali pre nego što mogu da počnem, momak iz osoblja mora da namesti igru da se ja ne bih mučio. Staje, pokušava da natera senzor da ga registruje, ne ide mu. Resetuje konzolu (opet), nastavlja da mlati rukama i nogama, ništa. U jednom trenutku Kinect ga prepoznaje, njegova mini verzija u uglu ekrana se pomera, ali to ne dovodi do kretanja kroz meni. Poziva kolegu, kolega ga savetuje, ali i dalje ništa. Ja se okrećem, sada mi već neprijatno, iza mene se stvara gužva, mada nisam ja kriv. Dolazi i koleginica, menjaju pozicije, približavaju se i udaljavaju od kamere, ne pomaže. Posle desetak minuta mučenja, konstatuju kako se „nešto pokvarilo“ i kako možemo da probamo neki drugi štand sa Kinectom. Ja tu već odustajem od novog Mirosoftovog čeda, čekaju me sastanci, ali sam spreman da mu pružim drugu šansu nešto kasnije.

Međutim, ne lezi vraže, kasnije dolazi zvanična EA konferencija za novinare, gde se predstavlja, između ostalog, i Kinect, odnosno igre za Kinect. Prvo, dva mlada glumca iz Harry Potter filmova (meni nepoznata, ne pratim mladog čarobnjaka) dolaze na pozornicu da demonstriraju „Harry Potter and the Deathly Hallows“. Igraju u dva igrača, a koncept je jednostavan - Harry i njegov riđokosi prijatelj se automatski kreću a na igraču je samo da simulira pokrete rukama i čarobnim štapićem kojim se bacaju magije, prave magični štitovi i slično. Ne moram reći da je varanje bilo uključeno, da momci nisu mogli da poginu, ali isto tako i da im je uspevalo da „bace“ svaku desetu magiju. Za to vreme kompjuter pokušava da ih ubije, ne uspeva mu, ali ni oni njemu ništa ne uspevaju da urade. U jednom trenutku jedan od braće uspeva da baci nekakvu vatru, ubije protivnika, a to je bio znak glavnom prezenteru da se zahvali braći koja poluzbunjena odlaze sa bine.

Nakon toga, trojna prezentacija - „EA Sports Active 2,0“, drugi deo „aktivnog“ naslova iz EA Sportsa, koji se kao prvenac pojavio isključivo za Wii. Iako bi možda trebalo da se nađe na omotu FIFA 11 naslova, posustali (da ne kažem nešto ružnije) fudbaler Dejvid Bekam promoter je upravo „EA Sports Activea“, što je manje bitno. Više važno je da se na sceni pojavljuju tri osobe koje na tri različite konzole promovišu „Active“ koristeći Wiimote, PlayStation Move i, naravno, Kinect.  Odmah u startu devojka koja promoviše Move ima problem da uopšte startuje igru i to jasno stavlja do znanja publici. Momak u sredini koji igra Wii uspešno obavlja svoj zadatak, dok devojka desno, na Kinectu, simulira boks. Ono što, sa druge strane, publika ima prilike da vidi, jeste isključivo aktivnost momka u sredini, što se i prikazuje na projektoru, dok devojka levo i dalje ne uspeva da pokrene igru. Ova desno, uzbuđeno mlatara rukama trenirajući boks, samo da bismo kasnije saznali da ni ona nije uspela da natera svoju igru da radi kako treba, ali je evidentno bolja glumica od koleginice, pa je to uspešno sakrila. Nakon ove konferencije sam, naravno, odlučio da ne dam Kinectu drugu šansu kada se vratim u sajamske hale.

Ono što je važno jeste da Kinect stiže polovinom novembra, da će tada biti lansiran dobar deo igara, pa zaista ostaje pitanje da li će Microsoft uspeti da sredi ove probleme u kratkom roku koju mu je preostao. Ne bi nas čudilo da Kinect i bude izdat sa svim svojim nedostacima, pa da vremenom bude ispravljan zakrpama, servisnim unapređenjima i tome slično. Sigurno je da ima potencijala i da će nakon nekoliko ispravki postati interesantan sistem za zabavu. Nije kao da do sada nismo već viđali slučajeve izdavanja „poluproizvoda“ pa kasnijeg „doterivanja“.