Poznavanje rada na računaru sada u Evropi zovu „vozačkom dozvolom“, što možda i nije loš termin jer je „vozačka“ nešto što zapravo ima najveći broj žitelja Starog kontinenta. Ipak, možda je bolje nekako tu osnovnu pismenost zvati „diplomom osnovne škole“, jer se nivo problema koji se javljaju kod onih koji ne koriste računare može porediti sa problemima osnovnoškolaca kada savlađuju računske operacije ili pisana slova. Razmišljao sam o većini tih problema, i zaista, dešavaju se po nekakvom ključu, ponavljaju i za veliki broj korisnika su identični. Ako ste i vi napredniji „kompjuteraš“ iz kraja, onda ste se zasigurno susreli sa nekim od sledećih primera:

Primer: Memorija

Korisnik: „Ćao, jel imaš malo vremena za jedno pitanje?“
Ja: „Naravno!“
Korisnik: „Kaže mi program da nemam dovoljno memorije. Gde bih mogao da je downloadujem sa interneta, na kojoj adresi?“

Primer: Monitor

Korisnik: „Pomagaj, hitno je! Petar je ušao kod mene u sobu i isključio mi je monitor dok sam pisala rad već dva sata. Ne smem ništa da diram, kako da povratim rad, nije valjda izgubljen zauvek?“

Primer: Pogledaj ovo

Korisnik: „Ej, jel moja viza elektron radi na internetu?“
Ja: „Ne verujem ... mada, ne znam ni šta će ti?“
Korisnik: „Jao, pa ispostavilo se da sam dobila hiljadu petsto dolara, a ni ne sećam se da sam se na tom sajtu prijavila za taj kviz! Samo sam otišla da skinem wallpaper jednom, pre nekoliko meseci!“

Primer: Mac adresa

Ja: „Uf, moguće da su te banovali sa mreže, ajde sad ćemo da vidimo koja ti je mek adresa...“
Korisnik: „Ali ja imam PC!“

Primer: Wallpaper

Korisnik: „Našao sam super sliku za wallpaper, neka priroda, odlično izgleda. Ali imam jedan problem - slika je baš mala kad je postavim na wallpaper, okolo je sve crno, kako da mi bude onako, preko celog ekrana?“

Primer: Internet

Korisnik: „Pomagaj, nemam više internet!“
Ja: „Pa jel ste uplatili? Jel svetle lampice na modemu?“
Korisnik: „Na modemu? Nemam internet na kompjuteru, nestao je!“
Ja: „To i pitam, jel svetle lampice, šta prijavljuje i Intenet Exploreru?“
Korisnik: „Šta je internet explorer?“
Ja: „Pa onaj program kojim surfuješ internetom?“
Korisnik: „Ali ja to nemam?“
Ja: „Pa kako surfujete?“
Korisnik: „Pa ja otvorim internet na računaru, ali sada je nestao! Nema više one planete!“

Ne znam kako kod vas, ali nekako mi se čini da najveći broj zahteva za pomoć dobijam od korisnika koji su u širokoj ekspanziji ADSL-a od strane Telekoma postali okićeni onom @nadlanu.com adresom. Mislim da sam retko kad dobio problem sa recimo Gmaila, ali zato je Nadlanu prava meka za sve “pošalji na sto pedeset adresa u roku od dvanaest sekundi inače će mala devojčica koja je nestala u cunamiju biti pojedena od strane naslednika nigerijskog lidera koji ti ostavlja milion dolara”. U skladu sa tim, sledeća tema.

Email korespodencija

Problemi nisu prisutni samo kada ste komšija nekome ko je kompjuterski nepismen. Događaju se i putem emaila, sa kolegama, prijateljima i rodbinom. Sigurno ste nekada i sami bili svedoci ovakvih hit poruka:

Email u kojem se nalazi sto megabajta fotografija za koje onaj koji vam ih šalje tvrdi da su najbolje slike sa njegovog letovanja, a zapravo su slike u kojoj se osoba jedva vidi i iza je nepregledno plavetnilo jadranskog/egejskog/sredozemnog mora. Bonus ovakvom mailu je i to da uz sto megabajta maila dobijate i molbu da vam smanje fotografije i vrate nazad, „ako može ukupno da budu 3 megabajta“.

Smešni video klip sa početka interneta (recimo „I will survive“ vanzemaljac ili neka od televizijskih reklama sa izbora za reklamu godine 1998.), poslat na sve adrese u address book-u, i to u To: ili često Cc: polju. Naravno, ovakav mail krasi i hiljadu i jedan znak veće od „>“ koji simobliše da je poruka forwardovana preko zaposlenih u Telekomu, pa Societe Generale banci, pa do neke žene u knjigovodstvu Imleka, pa onda do nekog od ministarstava, pa preko Agencije za privredne registre stiže do vaše tetke, a ona šalje vama.

Email poruka sa Powerpoint prezentacijom prepunom slika smešnih kučića i zanimljivih situacija sa venčanja, uz koje naravno ide i zahtev da se mail prosledi na 10 adresa da vi ne biste imali smešno venčanje. I to je samo jedan deo problema. Drugi je što je mail poslat kroz IncrediMail pa u footeru ima devojčicu koja drži kuče, tu je i citat iz Biblije, dodatak da je mail namenjen samo primaocu i da bude obrisan ukoliko slučajno niste primalac, stihovi neke ex-Yu rok grupe iz osamdesetih i na kraju „Ne štampajte ovaj mail, sačuvajte drvo!“.

Naravno, ne treba zaboraviti ni mailove sa zvezdicama, nežno plavom pozadinom i crvenim Comic Sans fontom veličine 24.

Moderni prosvetitelji?

Postavlja se pitanje da li bi svako od nas koji poznajemo računare trebalo da bude stručnjak koji se bavi digitalnim opismenjavanjem ljudi u sopstvenom okruženju. To je svakako plemenito, ali je, po živce svih možda bolje da pokušate da zakamuflirate svoje znanje i pravite se da ništa ne poznajete oko kompjutera. Tako ćete, recimo izbeći situaciju u kojoj idete kod kućnih prijatelja koje niste videli pet godina, jer “im ne radi kompjuter”, da biste zapravo saznali da su svojoj deci kupili trideset diskova sa video igrama (Dizni dijapazon, Moorhuhn, Barbika...) koje “ne umeju da instaliraju”. Ne treba da pominjem bol u očima nakon što se Windows uključi, a na njemu roze taskbar sa žutim fontom, ikonice sa zelenim “ramom” oko naziva i wallpaper u vidu skeniranog crteža nerazumljivih oblika i boja.