Šta se sme a šta se ne sme #2

Ukoliko ste nekim čudom propustili prošlomesečno izdanje časopisa Digital, pa samim tim i rubrike „Nešto sasvim levo“, glavno pitanje je bilo šta se sme raditi sa računarom a šta ne sme, kako bi vaš personalni kompjuter imao dug život. Tu je pokrivanje monitora kako na njega ne bi pala prašina, gašenje računara kada je potrebno uključiti USB drajv, „dezorijentacija“ kompjuterskog miša i tako dalje. Na svu žalost, ili možda sreću, tu nije kraj kojekakvim „narodskim rešenjima“, sumnjivim običajima i rezonovanju iz prošlog veka.

Tu je recimo pravilo da računar ne treba nikada gasiti, jer se uključivanjem i isključivanjem najlakše kvari. I dok u ovom slučaju postoji neka osnovna pretpostavka koja je zapravo istinita (ali ne u bukvalno prenesenoj formi na ovaj slučaj) to svakako ne znači da je gašenje računara potrebno „braniti životom“ kao da je u pitanju server koji poseduje neverovatno važne podatke i neophodno je da bude dostupan 24 sata dnevno. Štaviše, uz konstantan rad kompjuter se pregreva, znatno više „prlja“ pa i kuleri postaju bučniji, a da ne govorimo da Windows sam po sebi posle nekog vremena jednostavno „vapi“ za resetovanjem. Pa ipak, kada zamolite korisnika da isključi kompjuter, dobićete nepoverljiv pogled i zahtev da podrobno objasnite zbog čega je to potrebno učiniti.

Na drugom kraju, nasuprot „stonim“ računarima nalaze se prenosnici. Sve su povoljniji pa nije ni čudo što nalaze sve više mesta u domovima korisnika. Uz to naravno stiže i veliki broj novih problema. Primera radi, jedna koleginica kupila je svojevremeno laptop. Nikada ga nije iznosila iz kuće, što samo po sebi predstavlja oksimoron, ali to nije glavni problem. Glavni problem je to što sve vreme računar koristi na radnom stolu. Nekoliko puta sam joj ukazao na to da kompjuter slobodno može da prenese u kuhinju, drži ga na trosedu ili da u krevetu pred spavanje pogleda poneki film. Naravno, nisam insistirao na tome, sve dok nakon nebrojeno puta nisam zapravo postavio pitanje zbog čega to nikada nije uradila. Odgovor? Negde je pročitala kako hard disk kada radi, u njemu se nalazi „neka igla“ a vibracije, posebno ukoliko je laptop nakrivljen a ne na ravnoj površini, mogu da ga pokvare. Naravno, potrudio sam se da joj objasnim da te vibracije moraju biti konstantno držanje laptopa koji „ore“ po hard disku na veš mašini koja u tim trenucima „šeta“ po kupatilu u centrifuga modu, a ne tek lagano pomeranje tela dok ste ušukani u postelji.

Još jedan zanimljiv primer korišćenja laptopa, ako se to tako može nazvati, jeste prijatelj koji je po sličnom receptu sebi kupio prenosnik, uz reči da je to za njega idealno pošto je mali i ne zauzima mnogo prostora, što jeste tačno. Njemu nisam morao da pojašnjavam da slobodno može da nosi laptop po kući, on je sam to prihvatio, i to tako što ne samo da je pomerao notebook po kući, već je i reorganizovao radni prostor tako da kompjuter uvek stoji okrenut nasuprot prozoru. Bilo mi je pomalo neverovatno da nekome toliko smeta odsjaj prozora na ekranu računara da je morao sve tome da podredi, ali to nažalost nije bio slučaj - zapravo je problem bio u tome što direktni sunčevi zraci „izbleđuju“ LCD ekran tako da se događa da, ukoliko recimo sunce obasjava samo pola ekrana, ta polovina ostane trajno svetlija u odnosu na drugu polovinu.

Iskreno, nije lako poverovati da ovakvi primeri postoje, ali praksa svakog dana čoveka iznenadi i pokaže da postoji veliki broj ljudi koji stvari jednostavno pogrešno razumeju i zbog kojih i postoje oni čuveni natpisi - na retrovizoru, da su objekti u ogledalu bliže nego što se čine, na otrovnim hemikalijama za čišćenje odvoda da ih nikako ne smete popiti i tome slično.

Umalo da zaboravim - pre nekoliko nedelja na internetu sam video klip u kojem sveštenik osveštava novi automobil, valjda kako bi uvek išao kako treba, ne kvario se i svakako ne učestvovao u saobraćajnim nezgodama. Koliko li smo daleko od toga da tako neko nešto uradi sa svojim računarom?