Šifra: skupljam pare za Mac!

Znate kako se konstantno priča da će softver da preuzme primat nad hardverom, i da ćemo uskoro da plaćamo samo softver, a da ćemo hardver dobijati besplatno? Ta ideja mi se nikako ne sviđa, a i po svemu sudeći udaljena je nekoliko svetlosnih godina od sadašnjice, posebno od Srbije. Softver se i te kako razvija i postaje sve važniji element svakog parčeta elektronike, ali je nama hardver i dalje veoma bitan, pa često više pažnje posvećujemo upravo onome što možemo da „opipamo“. Međutim, simbioza hardvera i softvera u modernom dobu jednostavno je neraskidiva, pa se hteli - ne hteli, vrlo često bakćemo i sa softverom u velikoj meri.

Ako uzmemo prosečnog korisnika računara za primer, makar imao računar sa preinstaliranim Windows OS-om i gomilom aplikacija, sigurno je u nekom trenutku morao da uradi update drajvera, instalira neke nove programe i slično. Za razliku od hardvera koji ima stanje „0“ i „1“, tj. „priključite ga i radi“ i „priključite ga i ne radi“ kod softvera postoji velika siva zona u sredini, pa imate i: „radi, al’ za malo“, „radi s vremena na vreme“, „radi utorkom“, „napravio ga je Microsoft, nije ni čudo što se čudno ponaša“, „čekam novu verziju“ i slične varijante. Ako niste iskusni morski vuk, a nađete se u situaciji da instalirate neki nepoznati softver, neka su vam bogovi u pomoći. Tokom dugogodišnjeg voljnog i nevoljnog rada sa računarom naišao sam na toliko različitih situacija da je prosto neverovatno koliko me u poslednje vreme nekoliko vrsta softvera iritira. Ajmo redom, po stepenu iritacije.

Drajveri

Kada imate potrebu, želju ili bar priliku (silu prilika) da često menjate hardver, drajveri postaju jedna od stvari zbog kojih se budite u sred noći, obliveni znojem i kroz san izgovarate „nije beta BIOS, skinuo sam novi...“, „ma radiće 100%...“, „downloadovaću ga sa zvaničnog sajta“... Navešću samo nekoliko primera skorašnjih budalaština jer su mi u sećanju najsvežije. Kupili ste novu AMD ploču, sa najjačim 890FX čipsetom, platili bubreg i po, instalirali drajvere od pre godinu dana koji dolaze na pratećem DVD-u jer vas je mrzelo da odete na sajt proizvođača. Posle xy vremena (xy> 6 meseci) reinstalirate sistem i skontate da bi bilo dobro da skinete novije drajvere, odete na sajt AMD-a, ukucate lepo u polju za pretragu drajvera oznaku čipseta i dobijete poruku „No Results Found“. Onda vam padne na pamet da slučajno niste lepo ukucali, možda se piše sa razmakom između, pa među ponuđenim drajverima krenete da jurite vaš čipset i shvatite da ne postoji nijedan drajver za čipset serije 8. Bar ne onako kako bi trebalo logično da dođete do njega. Naime, ako ne koristite AMD pretragu i support, već odete direktno na sekciju za download, u meniju koji ste malopre probali, odjednom će se pojaviti „AMD 8 Series Chipset“ opcija. Logično, zar ne? Hmm, pa i ne baš. Ironija je što se sve to nalazi u Support delu, koji bi trebalo da i onim manje tehnički potkovanim korisnicima omogući da skinu odgovarajuće drajvere i slično... Da ne govorimo da mi je baš pre neki dan Catalyst rekao da postoji nova verzija drajvera i da kliknem da ih downloadujem. Kliknem ja lepo, skine on drajver, i u pola instalacije, koja je išla u pozadini dok sam ja nešto čačkao po kompu, rezolucija mi se smanji na 640x480, boje polude i Catalyst izbaci poruku da je instalacija drajvera bila neuspešna! I tako ja usred posla iznenađen superinteresantnom opcijom da mi Catalyst sam skine novi draver ostanem na 640x480 na 22’’ monitoru bez nekog logičnog rešenja...

Ni u suprotnom taboru nije bolja situacija, ni kod 3D vision, ni kod SLI softvera. Ajde da kažemo da je 3D vision relativno nova tehnologija, imali su samo nekoliko godina da nateraju da ovo radi (primetite ironiju), pa je sve i dalje na „povuci-potegni“ ili „prekrsti se i levom i desnom“, koja vam je draža (broj prstiju kojima se krsti nismo primetili da igra neku ulogu). Kad je SLI u pitanju, namenjen onima koji u sistem ubacuju dve i više grafika, važi pravilo, što skuplji hardver - to više problema. Mi smo nedavno imali prilike da se igramo sa nekoliko grafika i sa nekoliko monitora, i moramo priznati, da kada je NVIDIA u pitanju, povezati i naterati sve to da radi kako treba je bilo prava noćna mora. Prateći uputstva sa zvaničnog NVIDIA sajta nismo uspeli ništa da uradimo jer tamo slika jasno da kaže da prilikom povezivanja više monitora, bilo da imate 2-way SLI, 3-way SLI ili Quad SLI sve konektore treba povezati sa primarnom grafikom - u realnosti ćete tako dobiti sliku na jednom, a ostale ekrane bez signala. Napomenućemo i to da se sve to lepo pokazuje na primeru NVIDIA GeForce GTX 9800 i GTX 295, grafika starih i po nekoliko godina, čak i na njihovom zvaničnom SLI Zone sajtu. Još jednom da napomenemo, zvanične informacije koje su tu prezentovane nisu tačne, ili bar ne funkcionišu sa novijim hardverom. Na kraju smo došli do sumanutih kombinacija da bi to proradilo -  svaki monitor u posebnu grafiku kada su bile tri karte u pitanju, dok SLI, koji god, sa dva monitora jednostavno ne radi. U prevodu „štap i kanap“.

Kao što sam pomenuo, što je skuplji hardver, očekujete da će i podrška biti bolja, organizovanija i regularnija, kvalitetnija, i u pravu ste - ako ste kupili Lenovo uređaj, a u svim ostalim slučajevima - teško vama. Koliko sam samo puta imao problema sa grafikama tipa Matrix, Lightning i sličnim jer jednostavno ne mogu da rade ni sa jednim drugim, osim, drajverima svojih proizvođača i gomilom propratnog softvera (ko je pomenuo SmartDoctor?), a koji su uglavnom veoma bajati. Da ne govorim da takav hardver veoma često ima problema da radi kako treba u paru sa još nečim.

Nove tehnologije poput USB 3.0 su posebna boljka, dešava se da performanse variraju od verzije do verzije drajvera i preko 80%!

Operativni sistem

Ako zaboravimo drajvere na trenutak (ili zauvek, ako može) sam operativni sistem nas toliko muči na dnevnoj bazi da se često zapitamo zašto to sebi radimo i čemu tolika doza mazohizma. Kakvu god mašinu da imate, koji god hardver da je unutra ako ste Windows korisnik, BSOD vas čeka iza ćoška kada se najmanje nadate. Neobjašnjiva zamrzavanja sistema, štuckanje, situacije u kojima se komp „zamisli“, a vama se pojavi onaj plavi krug koji se vrti, i vrti, i vrti... i tako nekoliko sekundi, minuta... A posle se pitamo zašto ljudi kupuju Apple? Pa nije ni Stiv Džobs lud. Apple korisnici, koliko god mi bili strani i daleki, jednostavno ne razmišljaju o budalaštinama koje na dnevnoj bazi muče korisnike Windowsa. Oni upale komp, rade sve što im treba, ugase ga, upale ga opet, ali nemaju potrebe za resetovanjem, čačkanjem po registry bazi, msconfig fajlovima, jurnjavom za novim drajverima i slično. Nažalost sve one reklame o Mac i PC korisnicima koje su prestale da se prave, ali ih i dalje ima na YouTubeu (evo jedne na tinyurl.com/ylohy7h) su bile 100% istinite. Čak i malo ublažene. Jedina stvar na koju morate da se naviknete ako ste Apple korisnik je da su glupave aplikacije poput iTunes neophodne. Nakon toga vam je život mnogo jednostavniji. Provereno. Jeste da sve to košta osetno više nego hardverski ekvivalentan PC, ali se iz perspektive dugogodišnjeg korišćenja PC-a izgleda isplati.

Čak i kada treba da instalirate novi OS ili neku aplikaciju postoje tutorijali koji vas vode kroz krajnje jednostavan proces. Dakle, sve je tu da bi se osigurala jednostavnost, a da biste računar koristili kako biste sebi olakšali neki posao, a ne kako biste najviše vremena proveli u tome da ga naterate da koliko-toliko radi.

Najsvežiji primer je glupost sa Windows 7 Starterom na prenosnim računarima, koji je btw, od svoje prve iteracije bio misteriozna varijanta koja i dalje mutira u entitet nepoznatih mogućnosti. Od toga da možete da koristite samo nekoliko aplikacija u isto vreme, da ne možete da menjate pozadine i slično, do najnovijih budalaština tipa: Windows 7 podržava Optimus tehnologiju, ali ne radi dok ne resetujete računar. Optimus je, da podsetimo tehnologija koja omogućava da prebacujete sa integrisane na diskretnu grafiku automatski, bez potrebe da se tu nešto čačka, i bez intervencije korisnika, dakle fantastična stvar za prenosne računare, jedna od najboljih do sada. Međutim, i kod Windows 7 Starter verzije Optimus radi - samo treba da odaberete grafiku koju želite i resetujete računar! Ček, ček, je l’ vama ovde nešto čudno? Upravo su ubili jedini razlog za korišćenje ove tehnologije - automatsko prebacivanje, bez intervencije korisnika! Ovako nešto na Mac OS-u nikada ne bi prošlo. Zamislite Mac korisnika koji treba da resetuje svoj računar da bi prebacio sa jedne grafike na drugu. Aman! Pa Mac korisnici nemaju pojma koju grafiku i ostatak konfiguracije imaju u svom računaru. Nije im ni bitno. Oni znaju da to radi i da im završava posao. S druge strane imate PC korisnika koji uglavnom veoma dobro poznaje svaku svoju komponentu, a kako i ne bi kada je dobar deo koji provodi uz svoj računar proveo na sajtovima proizvođača i na nezvaničnim forumima rešavajući probleme koje mu zadaje računar.

Imam druga koji je do skoro odbijao da pređe na Windows 7. Odgovor je bio da čeka na Service Pack, pa će onda da razmisli. Zamislite do kojih to krajnosti ide. Nećete da koristite operativni sistem jer to što oni nazivaju finalnom verzijom nikad, i ponoviću - NIKAD ne radi kako treba, pa čekate da ga srede i izbace servisiranu verziju koja popravlja deo rupa u sistemu. Hvala Bogu pa u Srbiji piraterija i dalje cveta, te najveći broj korisnika ne plaća OS. Pa ko bi pri čistoj svesti dao pare za novu verziju Windows OS-a? Naravno, ne računamo pravna lica koje obilazi inspekcija preteći milionskim kaznama ako imaju warez OS i one koji su Windows dobili uz računar. Hmm „dobili“. Date nezanemarljivu svotu novca za nešto što ne radi kako treba, a onda kada treba to da naterate da radi pozovete call centar i dobijete papagaja od 18 godina koji ima unapred spremne generičke odgovore koji nemaju preterano smisla i koji vređaju vašu inteligenciju: „ajde proverite da li ste DVD sa drajverom okrenuli lepo kada ste ga ubacili“, „je l’ vam je miš sigurno povezan na računar?“...i koji vas u nekom trenutku nateraju da odustanete i prekinete agoniju, iako ništa pametno niste uspeli da saznate.

Možda vam je sad jasan naslov teksta i to zbog čega mi se ideja da softver postane ključni deo naših računara i ne sviđa baš toliko. Investirajte u sebe i svoje mentalno zdravlje, kupite Mac.