Sve može preko interneta

Potpuno mi je interesantno to što sada najveći broj državnih ustanova, ali zapravo i neki privatnici, imaju tu neku potrebu da svoje poslovanje u odnosu prema nama, građanima, prebacuju na internet. I to je, ako mene pitate, čist plus. Ne pričam ovde o eBanking usluzi, koja je svakako trebalo odavno da postane svakodnevica nas koji ne propustimo nekoliko časova a da ne sednemo ispred ekrana naših računara, već i na sve drugo što bi nam olakšalo živote - izvod iz matične knjige, vađenje lične karte, zakazivanje pregleda ili bilo šta “četvrto”.

Jedna od svetlih tačaka u toj “internet spoznaji” svakako je poručivanje izvoda iz matične knjige rođenih, i to na opštini Savski Venac. Već dugi niz godina tamo možete na lak način putem globalne mreže poručiti svoja dokumenta, dobiti ih na kućnu adresu kurirskom službom i na taj način ne pomeriti se iz kuće. Međutim, taj slučaj jedan je od retkih, a nije mi bilo potrebno više od mesec dana i nekoliko zahteva prijatelja i poznanika da shvatim da to “internet prisustvo” nije baš ono što bi trebalo da bude. Izgleda da ljudi koji su želeli te funkcije na svom sajtu nisu baš najbolje shvatili koncept “usluge iz fotelje”.

Na prvom mestu, tu su sajtovi koji govore da nude neku uslugu, a to zapravo ne čine. Recimo, izgubio sam sat vremena u razgovoru sa tetkom koja je pokušavala da iz jedne opštine u Srbiji poruči svoja dokumenta, samo da bih na kraju, kada sam došao kući, shvatio da link koji bi trebalo da vodi na tu uslugu, zapravo ne postoji. A vi možete da zamislite kako je razgovor sa tetkom izgledao. Ja, standardno mislim da jednostavno nema pojma šta treba da uradi, a ona se jadna iz petnih žila trudi da klikne na link koji zapravo - nije link. Pozvao sam telefonom pomenutu opštinu, kazali su mi “u poverenju” da taj link stoji samo da kada kontrola proverava izgleda kao da oni tu uslugu nude preko interneta, a zapravo to nikad nisu radili niti planiraju (jedan od divnih primera kada akronim “OMG” savršeno legne, prim. ur.). Naravno, nisam izdao poverenje jer nisam rekao koja je opština u pitanju. Ovo je samo jedan od problema, među kojima su i mrtvi linkovi, nedovoljno “bendvita” na serveru i slični biseri. Ali, to se nekada može pripisati i nepoznavanju “gradiva”, a možda su ljudi imali najbolju nameru.

Drugi, znatno veći problem je kada ljudi pogrešno razumeju šta oni uz to “internet prisustvo” treba da ponude. Smejao sam se pre nekoliko nedelja sa prijateljem koji je morao da izvadi svoje državljanstvo iz jednog većeg grada u Srbiji, da bi mogao svoje dete, ovde u Beogradu, da upiše u knjige. Pogleda on na sajtu pomenute opštine, kad ono, velikim slovima se potencira to da možete čitav posao da završite putem interneta. Obradovan takvim razvojem situacije, pohita on na stranicu za popunjavanje zahteva. Sve se odvija “kao u snu” - ime, prezime, podaci, provera da li je ta osoba upisana u knjige u toj opštini i slično. Kad, naredni korak kaže sledeće - “Vaša prijava je prihvaćena, na sledećoj stranici ćete dobiti izgled uplatnice, kada uplatite dođite na šalter opštine (lično prisustvo obavezno) da biste podneli zahtev za dobijanje državljanstva” (parafraza). Ne moram vam napominjati koliko dugo je pominjao u negativnom kontekstu sve od predsednika i premijera do drugih državnih organa i ministarstava.

Time naravno dolazimo do čuvene “eUprave” i mogućnosti zakazivanja vađenja dokumenata u nekoliko opština u Beogradu i Novom Sadu. Ne znam da li ste probali da rezervišete termin, ali ako uspete da prođete kroz zagušenja servera, zasigurno nećete lako proći pored horde penzionera kada se kroz nekoliko dana pojavite u MUP-u i kažete “Ja imam zakazano preko interneta u 14h”. “Ja ovde čekam od dva ujutru”, “Evo opet preko veze, sram te bilo” samo su neki od epiteta kojima ćete biti počašćeni. OK, to nije baš direktan problem i greška MUP-a, ali neki odvojeni šalter za “internet zakazivanje” ne bi bio na odmet, posebno zato što je veliki broj građana zainteresovan da na taj način reši pitanje dokumenata.

Pametnije mi stoga deluje da lepo svi ti koji žele “ono da kao sve imamo na internetu” bolje batale tu ideju dok nisu sigurni da to zaista mogu i da ostvare. Lakše bi mi bilo da na sajtu pročitam “Nemamo na internetu ništa, dođi i čekaj red od pet ujutru” nego da piše “Sve možete uraditi na našem sajtu” a da se ispostavi da zapravo moram da dođem i čekam u redu od pet ujutru. Ako ništa, navikli smo, a i nekako se čovek lepo oseća kada zajedno sa penzionerima napadne nekoga ko je hteo da se samo nešto raspita ili slično.