Nekada se zapitam da li će prestati potreba za pisanjem kolumni ovog i sličnog tipa kada se jednostavno sve situacije “izližu”? Jeste istina to što odgovor “Kakva MAC adresa, pa ja imam PC?” biva smešan iznova i iznova, ali se ne može konstantno ponavljati u vidu delova članka. Onda se setim da postoji isuviše brz razvoj tehnike i tehnologije i da se nove stvari pojavljuju tako rapidno da ljudi stalno izmišljaju nova pitanja koja lako dospevaju na stranice blogova, kolumni, časopisa... Ne treba isključiti ni mogućnosti da se za neke dobro poznate stvari pojave novi biseri, kao ovaj, od pre samo nekoliko dana:

Ona: Hej, je l' mogu da se prebace fotografije sa tvog telefona na moj?

Ja: Mogu, naravno.

Ona: A koliko ima megapiksela?

Ja: Hm ... kamera? Osam, što? (nadajući se da neće da “lansira” onu “na ... te nosam”, to bi bilo baš neprimereno)

Ona: Pa da proverim ....

Ja: Šta?

Ona: ... daj telefon da prebacim (uzima telefon, prebacuje sliku) Ha! Stvarno radi i sve otvara.

Ja: A zbog čega ne bi?

Ona: Pa zato što moj telefon ima samo pet megapiksela a taj tvoj osam pa nisam bila sigurna da će moći da se otvori fotografija.

Zamislite kako izgleda najbuljavija osoba na planeti koju poznajete, pomnožite sa dva, sad pomnožite sa tri... sad pomnožite opet sa dva - e takva je bila moja faca u tom trenutku. Njeno “Šta je?!” samo je delimično izazvalo sumnju da nešto nije u redu, ali mislim da nije shvatila “ozbiljnost situacije”.

Tu je naravno i pitanje od pre nove godine, koje sam ja doduše prvi put uživo čuo, ali pretpostavljam da se javlja jednako kao i “Je l' i ti ideš uz automobil?” na sajmu automobila. Događa se u prodavnici računara, potencijalni kupac pita prodavca - “A je l' ovaj kompjuter ima internet?”.

Sredinom januara, nakon novogodišnjih krkanluka:

Prijatelj: E ćao, šta radiš, je l' možeš da mi pomogneš, ne uspevam da obrišem antivirus, ja ga sklonim ali on je i dalje tu!

Ja: OK, daj da vidim. Hm ... a koliko ti tačno imaš antivirusa?

Prijatelj: Samo tri komada. Shvatio sam da mi tako najbolje radi.

Ja: ?! Šta ti tako najbolje radi?

Prijatelj: Pa kompjuter. Ovaj jedan antivirus se startuje odmah kad se pokrene Windows i odradi sken celog hard diska...

Ja: Svaki put?

Prijatelj: Aha... ovim drugim proveravam fajlove kada ih skinem sa interneta, a ovaj treći je odličan jer me uvek obavesti kad u mailovima ima nekih problema.

Ja: ... eeee ... mmm ... aaaaa ... aaaa ... a koji hoćeš da ukloniš?

Prijatelj: Pa ovaj što proverava fajlove kad skidam sa neta. Ja ga jesam obrisao, ali on je i dalje tu?

Ja: A kako si ga obrisao?

Prijatelj: Pa vidiš da nema ikonice na desktopu, prebacio sam je u kantu dole i ispraznio.

Ja: Mhm... ok, sad ću to da ti sredim, a je l' si siguran da su ti potrebna dva antivirusa pošto je jedan obično dovoljan i pri tom se ta dva ne “sukobljavaju” i stabilnije radi kompjuter i tako to?

Prijatelj: Da, da, neka ostanu dva, što je sigurno, sigurno je!

Nekad se i ja zapitam da li bi zaista trebalo staviti tri antivirusa korisnicima računara-početnicima, možda im sistem jeste spor, treba “sto godina” da se otvori Windows i slično, ali ako ništa u teoriji bi ti korisnici zaista trebalo da mogu da načine manje štete.

I konačno, ne znam da li sam to pominjao, mada mislim da nisam, pred Novu godinu stigne do mene računar da mu reinstaliram Windows, XP je u pitanju, nema veze, makar nije Vista (ili 95-ica), ali sa komentarom da pre toga vidim da li ima virusa i slično. Naravno, ima virusa, ali nema antivirusa. Krenem ja u download sa interneta kad odjednom iskače davno zaboravljeni prozor - Download accelerator! Stari  dobri prozor oštrih ivica, verzije sa kraja prošlog veka. Iskreno, mislim da mi je krenula mala suza od udara nostalgije, ali sam je brzo obrisao dok sam telefonirao da proverim zbog čega je program instaliran. Kao što sam se i plašio, nije zbog toga što i dalje koriste dialup, imaju ADSL, već zbog toga što je skidanje fajlova uz taj program “300% brže nego bez njega”.

Samim tim, odagnao sam sumnje da moram da brinem za inspiraciju povezanu sa korisnicima računara i ovom kolumnom. Dovoljno je samo da normalno nastavim svakodnevne aktivnosti a situacije će već doći same od sebe.