Tokom Intel Developer Foruma, nedavno održanog u San Francisku, dosta se govorilo o predstojećoj platformi Ivy Bridge koja stiže u prvoj polovini sledeće godine, i evo šta smo sve o njoj do sad saznali. U razvoju su učestvovala tri tima, uključujući onaj iz Izraela koji je odgovoran za prvu generaciju Core procesora. Kao i sa Sandy Bridgeom, nastavlja se koncept platforme sa dva čipa (jedan za CPU i jedan za GPU), umesto spajanja u jedno kao što to radi AMD. Ono što prijatno iznenađuje je da će Ivy Bridge koristiti isto procesorsko podnožje kao Sandy Bridge, a to nije nešto po čemu je Intel bio poznat prethodnih godina. Biće korišćen novi 22-nanometarski proces sa tri-gate tranzistorima, a grafički deo doživeće najveće unapređenje, između ostalog uz podršku za DirectX 11. Ako ste upoznati sa Intelovim "tick-tock" razvojem (jedna generacija bude potpuno nova, sledeća je njeno unapređenje i tako u krug), Ivy Bridge u pogledu CPU-a predstavlja Tick, a GPU deo je "Tick+" jer donosi neka unapređenja arhitekture. GPU će podržavati tri ekrana istovremeno, što je po Intelovim rečima vrlo privlačno potencijalnim kupcima.

Jedna od najinteresantnijih implementiranih tehnologija je takozvani konfigurabilni TDP, odnosno mogućnost da postoji više nivoa potrošnje u procesoru koji se mogu prilagođavati potrebama kao što su rashladna rešenja i slično. Ivy Bridge procesori imaće tri TDP nivoa: minimalni, optimalni i maksimalni. Sa adekvatnim hlađenjem, procesor može da radi na prilično višoj frekvenciji od nominalne. Donekle nalik na Turbo Boost, s tim što je Turbo Boost tesno povezan sa TDP-om. Moguće je i obrnuto - ako vam je potrebna ušteda energije, možete prebaciti TDP na niži nivo.

Kako bi Intel unapredio trajanje baterije sa boljim naponskim menadžmentom, uvedena je podrška za DDR3L, odnosno DDR3 memoriju niske potrošnje koja radi na naponu od 1,35 V (naspram podrazumevanih 1,5 do 1,65 V), a pritom ima mogućnost isključenja napajanjima u dubokom sleep režimu. Očigledno, od ovog će najviše benefita imati Ultrabookovi čiji koncept Intel snažno propagira. Tu je i novi sistem PAIR (Power Aware Interrupt Routing) koji bira najpogodnije jezgro za obradu interapta zavisno od njegovog statusa (recimo, da se ne budi jezgro koje je u sleep stanju ako za tim nema naročite potrebe).

Kao što smo pomenuli, najveće unapređenje očekuje se u grafičkom segmentu. Procesorski deo Ivy Bridge je "tick" s obzirom da nema unapređenja u samoj arhitekturi procesora već se radi o "die shrinku", ali su unapređenja GPU-a dovoljno velika da ih je Intel označio kao "tick+" - to će biti Intelov prvi DirectX 11-kompatibilni čip sa hardverskom teselacijom i trećestepenom keš memorijom za kojom nije bilo potrebe u ranijim DirectX 9 i 10 IGP-ovima. Ovo bi trebalo da rezultuje oko 60% boljim performansama u poređenju sa aktuelnom generacijom i da značajno smanji razliku između Intela i konkurencije.

Jedina tačna brojka koja je bila javno dostupna na IDF-u je broj tranzistora unutar Ivy Bridge procesora. Ivy broji celih 1,45 milijardi tranzistora, što znači 45% veću složenost u poređenju sa Sandy Bridge, s tim što najveći "doprinos" količini tranzistora pravi revidirano GPU jezgro. Ono ujedno zauzima 30% površine procesora.

Tokom Intelove prezentacije postavljeno je interesantno pitanje: u svetlu aktuelnih trendova gde se IT kompanije međusobno tužakaju zbog patenata, da li Intel misli da će AMD krenuti istim putem? Izgleda da je prošlogodišnji dogovor između ove dve kompanije o obustavljanju svih legalnih problema i dalje aktivan, pa je Intel potvrdio da, barem u doglednoj budućnosti, neće biti tužbi između ove dve kompanije.